Protiv terorizma i propagande

Slikama hoće da šire strah: na primer, zastava 'Islmaske države' koja se vijori u antičkom rimskom teatru u sirijskom gradu Palmira. Teroristi su na tom mestu u julu 2015. kamerom snimali pogubljenja desetina ljudi. Propaganda 'Islamske države' koja inscenira egzekucije kruži internetom - delom i na velikm platformama poput Jutjuba ili Fejsbuka.

Tome bi sada trebalo da dođe kraj. Fejsbuk je najavio da će se zajedno sa Jutjubom, Majkrosoftom i Tviterom ciljano usmeriti na terorističke sadržaje. Ove četiri platforme žele da oforme zajedničku bazu podataka za razmenu foto materijala sa terorističkom sadržinom.

To bi trebalo da funkcioniše pomoću takozvanog "hash-a": fotografije i video materijal u kojima se veliča nasilje i koji moraju da budu uništeni, biće prekriveni nekom vrstom digitalnog otiska prsta. Tako će operateri moći da spreče nove pokušaje postavljanja tog materijala. Novo je to da će ti takozvani 'digitalni otisci prstiju' završiti u zajedničkoj bazi podataka. "Mi ćemo se koncentrisati na to da ubuduće uključimo i  druge operatere", saopštio je iz Fejsbuk.

Ipak društvene mreže "žive od klikova"

No, svaka internet platforma odlučuje sama za sebe, prema sopstvenim kriterijumima, da li su pojedini sadržaji teroristički ili ne. Za Jutjub na primer važi pravilo da se video materijal uništava tek kada ga prijave korisnici. Kada je 'Islamska država' 2014. postavila snimak na kojem se vidi ubistvo novinara Džejmsa Folija, Jutjubu je bilo potrebno sedam dana da ga ukloni - do tada ga je pogledalo oko deset miliona korisnika. I ne treba zaboraviti da Jutjub, kao i druge internet platforme, živi od klikova.

Čan-jo Jun sa rezervom gleda na antiterorističku incijativu internet platformi. Ovaj advokat, specijalista za IT pravo, je početkom novembra vodio istragu protiv vlasnika Fejsbuka, Marka Cakerberga, zbog sumnje da je saučestvovao u huškanju naroda. "Fejsbuk ne uspeva ni sa sopstvenih stranica da ukloni terorističku propagandu koja se stalno ponavlja", žali se on u razgovoru za DW. "Razlog za to je što Fejsbuk briše propagandne i nasilne sadržaje samo kada su podržani kontekstom", objašnjava Jun. Fejsbuk na primer neće ukloniti fotografiju devojčice s odrubljenom glavom ako uz nju ide post koji to osuđuje.

Tviter, Fejsbuk, Jutujub i Majkrosoft se u svojoj inicijativi koncentrišu samo na fotografije i video materijal. A kako će se odnositi prema terorističkoj propagandi u tekstualnom obliku, Fejsbuk za to nije imao objašnjenja. Takođe se u ovoj incijativi uopšte ne govori o rasizmu, seksizmu ili lažnom izveštavanju 'Fake News'. A upravo zbog toga su u poslednje vreme socijalne mreže žestoko kritikovane.

"Nemački korisnici većinu terorističke propagande ne dobiju direktno od IS", kaže advokat Jun,"nego od ekstremne desnice, koja materijal koristi bez ikakve činjenične veze - samo da bi izazvali mržnju."