Protivnici pomoći Grčkoj pretrpeli poraz
8. maj 2010.
Među podnosiocima žalbe je i ekonomista Joahim Starbati, koji se već ranije bezuspešno žalio sudu zbog uvođenja evra. Protivnici subvencija Grčkoj polagali su nade u Savezni ustavni sud u Karlsrueu. Petočlana grupa u kojoj se nalaze ekonomisti Vilhelm Hankel i Joahim Starbati kao i stručnjak za pravne nauke Karl Albreht Šahtšnajder juče su podneli žalbu sudu u Karlsrueu. Prema oceni podnosilaca žalbe koji su se već jednom bezuspešno obratili sudu kako bi osujetili uvođenje evra, trebalo je da sudije saveznom predsedniku Horstu Keleru zabrane da stavi potpis ispod zakona „o stabilizaciji finansija u monetarnoj uniji“.Isto tako bi trebalo da vladi zabrane da isplati pomoć Grčkoj o kojoj je doneta odluka juče. Međutim, Keler je bez obzira na žalbu Ustavnom sudu već stavio svoj potpis ispod ovog zakona.
Inače, uopšte nije neuobičajeno da ustavne sudije u Karlsrueu, u hitnim slučajevima donese odluku preko vikenda, na primer ako je u pitanju zabrana demonstracija.
Navodno je povređeno više osnovnih prava
Podnosioci žalbe pozivaju se na kršenje više osnovnih prava. Tako je, na primer, prekršen zakon o glasanju, pošto su poslanici svojim odobravanjem zakona zašli u odredbe koje su utvrđene Lisabonskim ugovorom. Ovaj ugovor isto tako zabranjuje međusobnu finansijsku pomoć. Podnosioci žalbe smatraju da je prekršeno i osnovno pravo na imovinu , pošto Evropska Unija nije više „zajednica stabilnosti“, već „zajednica inflacije“. Dalje je, prema njihovoj oceni, povređena i sloboda delovanja kao i princip socijalne države.
Pa ipak, postavlja se pitanje da li pojedinačni građanin uopšte ima pravo da ulaže žalbu na finansijsku pomoć. Žalbe ustavnom sudu moguće su samo pod određenim uslovima. Zbog ove prepreke ustavne sudije koji zbog takozvane Lisabonske presude važe za protivnike Evrope, mogu bi da odbace tužbu. Mogu i da je dalje proslede Evropskom sudu. Sud u Karlsrueu, naime, rado ističe svoj kooperativni odnos sa tim sudom, ali još nikad nije učinio korak u tom pravcu.
Bez obzira na razloge, jedno je jasno: Ustavni sud u Karlsrueu odobrio je pomoć Nemačke Grčkoj, što znači kredite u visini od 22,4 milijarde evra u naredne tri godine.
dpa/rtrd/mkv/sb