1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Protivnici sa istoka Evrope

Robert Švarc17. mart 2016.

Pred samit Evropske unije i Turske, Angela Merkel, kao i do sada, teži zajedničkom, evropskom rešenju izbegličke krize. Međutim, pojedine zemlje s istoka Evrope to odbijaju. One najradije više ne bi primale izbeglice.

https://p.dw.com/p/1IEPO
Symbolbild Ungarn Grenze Zaun
Foto: picture alliance/CITYPRESS 24/Hay

Mađarska, sa premijerom Viktorom Orbanom na čelu, i dalje je perjanica među državama tzv. Višegradske grupe u borbi protiv zajedničkog, evropskog rešenja izbegličke krize. Orban je, dva dana uoči samita Evropske unije, u svom govoru na nacionalni praznik Mađarske, ponovo ojačao svoju poziciju u politici prema izbeglicama. On je izjavio da ne bi prihvatio raspodelu migranata iz Turske u zemlje Evropske unij. Njegov tvrd stav u izbegličkoj politici danas podržava više od dve trećine Mađara. Orban čak želi da organizuje referendum i narodu prepusti odluku o kvotama za raspodele izbeglica u Uniji.

Slične stavove imaju i druge istočno evropske zemlje, pre svih Češka i Slovačka. „Zbog toga bi Orban mogao da strahuje da od uspeha samita EU“, ocenjuje za DW austrijski ekspert za jugoistočnu Evropu iz Evropske inicijative za stabilnost Gerald Knaus. On smatra da će se evropsko rešenje postići – sa određenim ograničenjima.

Ungarn PK Orban zur Flüchtlingskrise
Premijer Mađarske Viktor Orban odbacuje ideju o izbegličkim kvotama u EUFoto: Reuters

„Lobiranje“ mađarskog premijera dovelo je do toga da bi sada mnoge zemlje mogle da preuzmu njegovu politiku. „Ako Orban i oni koji stoje po strani, koji žele da sabotiraju jer imaju drugačije političke vizije o nekakvim budućim pravima izbeglica, i o budućnosti Evrope, onda bi na to mora ubuduće trebalo da se obrati pažnja i ne bi smele da se gaje nikakve iluzije o političkom kursu koja iza toga stoji. To međutim, ne bi smelo da zadržava druge da deluju“, kaže Knaus.

Rumunija neodlučna, Bugarska nepoželjna

Brisel se nada kompromisu. Pojedine zemlje istočne Evrope, kao Rumunija i Bugarska, ne žele da podrže Orbanov stav. Ali, njihov položaj je drugačiji. Rumunija nije u Šengenu i prosečan životni standard tamošnjeg stanovništva je nizak. Ta zemlja, takođe, nije ni na klasičnoj „Balkanskoj ruti“, tako da do sada nije bila aktraktivna kao tranzitna zemlja. Uz to, tu su i planovi za dodatno obezbeđenje granica, u slučaju da izbjeglice, zbog zatvorenih granica na Balkanu, krenu alternativnim rutama, pa tako i preko Rumunije.

Bugarska se pak, kao tranzitna zona, suočava s drugim problemima. Trenutno u tu zemlju dolazi 1.500 izbeglica mesečno, najviše iz Sirije, Iraka i Avganistana. Ti ljudi, u najvećem broju slučajeva, žele da preko Srbije idu dalje ka zapadnoj Evropi. Bugarska važi kao moguća nova ruta za izbeglice ali oni tamo nisu dobrodošli. U jednom arapskom „priručniku za izbeglice“, Bugarska je na prvom mestu zemalja u kojoj potražioci azila ne treba da podnose zahtev. Mržnja prema strancima i islamofobija u toj zemlji, široko je rasprostranjena, stoji u tom priručniku. Preko deset hiljada ljudi je 2013. i 2014. došlo u Bugarsku i većina njih svedoči da su prema njima loše postupali, kako vlasti, tako i obični ljudi.

Bulgarien Polizeikontrolle Flüchtlinge in Sofia
Izbeglice u Bugarskoj prilikom kontrole policijeFoto: BGNES

Poljska ne želi izbeglice

Poljska je još pod prethodnom vladom bila jedina zemlja iz „Višegradske grupe“ koja je u poslednjem trenutku odlučila da se ne pridržava dogovora grupe. Slično kao i Rumunija, Poljska se u jesen 2015. obavezala da će prema evropskom principu raspodele, da primi 7.500 izbeglica. Nova nacionalno-konzervativna vlada kritikuje tadašnje dogovore, ali bez obzira na to, ona želi da se drži dogovora. Zbog toga bi do kraja marta ove godine u Poljsku trebalo da stigne prvih sto izbeglica sa Bliskog istoka. Kako je najavila premijerka Beate Šidlo, svi oni moraće da budu „pažljivo provereni“. Trebalo bi pomenuti i to da se Poljska protivi odlukama na evropskom nivou o dodatnom prijemu muslimanskih izbeglica.

Javnost u Poljskoj je podeljena po tim pitanjima. Prema istraživanju javnog mnjenja, u novembru prošle godine 73 odsto Poljaka je izjavilo da njihova zemlja ne može sebi da priušti prijem izbeglica. Ipak, 53 odsto njih smatra da bi Poljska kao članica Evropske unije trebalo da se drži evropskih rešenja problema.

Prevladavanje izbegličke krize bitno će da zavisi od toga da li će se zemlje-članice Evropske unije da se drže dogovora. Austrijski ekspert za jugoistočnu Evropu Gerald Knaus zato je ubeđen da će se, „ukoliko dogovor sa Turskom bude uspeo, umiriti i ostatak Evrope“.