Prva žena na čelu grčke države

Prošlog jula je grčki premijer Kirijakos Micotakis u intevjuu za BBC bio zatečen pitanjem zašto u svojoj vladi ima samo dve žene. On je odgovorio da u Grčkoj na žalost nema tako mnogo žena koje se interesuju za politiku. „Vi to ozbiljno? Sigurna sam da bih i ja mogla da vam nađem nekoliko žena,“ rekla je novinarka. Otada se u Grčkoj nagađa kada će konzervativni premijer, koji zagovara modernu politiku centra, uvesti više žena u politiku.

Sada je došao taj trenutak. Ove srede (22.1.) Grčki parlament je izabrao katerinu Sakelaropulu, predsednicu Vrhovnog upravnog suda za predsednicu države. Šezdesettrogodišnja pravnica bez partijske knjižice nasledila je na toj funkciji šezdesetsedmogodišnjeg konzervativca Prokopisa Pavlopulosa, čiji mandat ističe u martu.

„Izbor sa funkcijom uzora“

Sakelaropulu je studirala pravne nauke u Atini, a već 1981. je počela da radi u najvišoj sudskoj instanci zemlje. Nakon studijskog boravka na Sorboni, predavala je pravo o zaštiti čovekove okoline na grčkoj Sudijskoj akademiji u svom rodnom gradu, Solunu.

-pročitajte još: Grčka i Srbija: Mit o „bratskom narodu"

Odluka da žena bude izabrana na najvišu državnu funkciju od velikog je simboličnog značaja i naposletku ima ulogu uzora za mlade žene u Grčkoj, kaže grčka politička analitičarka Stela Ladi za DW. Ona dodaje da novu grčku predsednicu ne bi trebalo redukovati na to što je žena, pošto je ona uspešna pravnica koja stoji iza bitnih odluka Upravnog suda.

„Ona je pri tome uvek pazila na izbalansiranost i nije težila konfrontaciji. A upravo ta osobina je važna za dužnost predsednika države“, smatra Ladi, koja trenutno predaje politikologiju na „Londonskom univerzitetu kraljice Marije“.

Ali zašto je toliko dugo trajalo do dolaska žene na ovakvu poziciju? „Možda je to bilo samo pitanje vremena, a ja nikako ne bih rekla da Grkinje sistematski isključuju iz izbora za odgovorne funkcije“, kaže Ladi, dodajući da je i socijalistička partija KINAL izabrala ženu kao šeficu stranke.

Atinski list „Katimerini“ piše da nova predsednica države važi kao jaka i otvorena ličnost koja se posebno interesuje za umetnost i kulturu.

Predsednik kao integraciona figura

Za razliku od recimo Francuske, u Grčkoj predsednik države ima samo reprezentativne funkcije i drži se podalje od dnevne politike. Ali on je integraciona figura čiji je savet tražen – posebno u kriznim vremenima. Recimo, Prokopis Pavlopulos se na vrhuncu dužničke krize založio za ostanak Grčke u evrozoni i negovao je intenzivan kontakt sa francuskim predsednikom Olandom. Njegov socijalistički prethodnik na čelu države Karlos Papuljas bio je u pravo vreme na pravom mestu kada je u kriznoj izbornoj godini 2012. trebalo prevazići politički haos. Isto tako, našao je pravi ton u odnosu na neonacističku grupaciju „Zlatna zora“.

Svi ti predsednici bili su iskusni političari i deo establišmenta. Katerina Sakelaropulu je drukčija, smatra Stela Ladi: „Ta žena nema određeni partijski profil. Teško je predvideti kako će da deluje – to je nepoznanica upravo za konzervativnu partiju koja ju je izabrala“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android