Prva vakcina protiv svih virusa

Zato je interesantna novost koja stiže iz SAD sa čuvenog Masačusetskog instituta za Tehnologiju (MIT): tamošnji naučnici izveštavaju o uspešnim laboratorijskim testovima sa supstancom koja bi mogla da bude prva vakcina širokog spektra.

Naučnici sa MIT-a na tragu su jedne nove supstance protiv virusa koju su nazvali "Drako". Tod Rajder iz tima američkih naučnika kaže da je reč o jednom zaista drakonskom sredstvu protiv virusa, jer ih uništava bez obzira kakvog tipa bili:

"Testirali smo Drako, protiv 15 tipova virusa, uključujući i viruse gripa, dečje paralize i denga groznice. Lek je delovao protiv svih tipova virusa. Imamo još čitavu listu virusa za testove. Nadamo se da Drako deluje protiv svih virusa."

Ne napade se virus, već zaražena ćelija

Međutim, "Drako" ne napada virus, već ćelije koje su zaražene, odnosno one koje su domaćin virusu. "Virusi se razmnožavaju u ćeliji domaćinu i onda je ubijaju. Ćelija domaćin prsne i a virusi se sele na sledećeg domaćina. Drako uništiva prvu zaraženu ćeliju, pre nego što virus ima mogućnost da se razmnoži i zarazi druge ćelije."

"Drako" može da otkrije ćelije koje su zaražene virusima, na osnovu ribonukleinske kiseline – kratko RNK. Kada se virusi razmnožavaju, proizvode ekstremno dugačke duple vrpce RNK kakvih inače nema u normalnim ćelijama. To je znak da je virus zarazio ćeliju.

"Drako prepoznaje zaražene ćelije i zatim radi na tome da se ćelija sama uništi i na taj način prekine infekciju. Zdrave ćelije ostaju netaknute."

Odlični laboratorijski rezultati

Tod Rajder i njegove kolege dokazali su da „Drako" funkcioniše upravo na taj način. Barem je to bio slučaj u laboratoriji, sa ćelijama koje su bile inficirane raznim virusima. Osim toga, oni su uspeli da izleče miševe koji su bili zaraženi svinjskim gripom.

Tod Rajder je uveren da Drako ima šanse da bude univerzalni lek, da može da se izbori sa svim vrstama virusnih infekcija: od prehlade, do velikih boginja. Ostali naučnici to vide drugačije. Među kritičarima je Andrea Branč sa „Mount Sinai School of Medicine“ u Njujorku. "Ideja je stvarno pametna, poštovanje za kreativni rad naših kolega! Međutim, jedno je uspeh u laboratoriji i kod eksperimenata na miševima. Dok to ne postane lek za ljude, to je još uvek vrlo dug put. "

Osim toga, ova žena mikrobiolog kaže da predstavljena metoda nije bez rizika: "Ako su mnoge ćelije zaražene virusima i ako budu naterane na samoubistvo, to bi moglo da ubije i pacijenta. Doduše postoje infekcije kod kojih je samo nekoliko ćelija zaraženo, onda to možda i može da funkcioniše. Međutim, kod infekcije kao što je na primer hepatitis B, pogođen je veliki deo ćelija jetre i kada bi one bile uništene, ugrozio bi se život pacijenta. Bez transplantacije jetre on ne bi mogao da preživi. To je opasnost kada se napadaju ćelije domaćini, a ne sam virus."

Bez obzira na kritiku, Tod Rajder i njegov tim sa MIT-a i dalje rade punom parom: žele da "Drako" testiraju protiv ebole i HIV-a.

Autori: Marieke Degen / Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov Leon