Prvak Srbije u sakupljanju otpada

U konkurenciji od stotinak sakupljača sekundarnih sirovina iz deset gradova, Rahim Šerifi iz Bujanovca proglašen je najboljim sakupljačem sekundarnih sirovina. Pehar mu je dodelio novoformirani Sindikat sakupljača sekundarnih sirovina zato što je u ovoj godini sakupio i prodao 23 tone lima, gvožđa, aluminijuma, bakra, mesinga i starih akumulatora, a prošle godine, čak, 55 tona.

Taj skromni čovek ne odvaja se od svoje nagrade, odnosno, pehara, ali kaže da je taj posao težak, opasam i mukotrpan. „Radimo od šest do sedam sati ujutru”, priča Šerifi. On je hranilac devetočlane porodice, a sekundarne sirovine sakuplja sa sinovima i ocem u Bujanovcu, Preševu i Vranju, po deponijima i nepristupačnim selima…

„Zaista mučan život“

Posla je, kaže, sve manje. „U početku, u Vranju sam od prvih kuća punio prikolicu i dva puta dnevno, a sada mogu da šetam celim Vranjem, a ne mogu da napunim prikolicu”, žali se najbolji sakupljač sekundarnih sirovina u Srbiji.

Dnevno zaradi od tri do četiri hiljade dinara, ali to je, priznaje, hleb sa devet kora, što se vidi i po njegovim noktima na rukama, kojih zapravo nema jer ih je uništila neka gljivična infekcija. No, on ne priča o sebi već o mukama svojih kolega:

„Od plehova su posekli ruke i noge. Radi se po deponijama na visokoj temperaturu, bez vode, uz svakakve mirise i u prljavštini. Neki otpad dodiruju bez rukavica, pa tako ručaju. Zaista mučan život…“

Rahim Šerifi, koji se ne odvaja od svog pehara, želeo bi, kaže, da se posao sakupljača sirovina legalizuje. „Pre mesec dana su me zaustavili u Bujanovcu, napravili dva spiska, znači, kažnjavali su me.“

U opštini i ne znaju za Rahimovu nagradu

Od 700 romskih porodica u Bujanovcu, stotinak ih se bavi prikupljanjem sekundarnih sirovina. Više su, smatraju, uradili na zaštiti životne sredine, nego nekoliko tamošnjih ekoloških organizacija. Ipak, u sedištu opštine Preševo malo ko je čuo za nagradu njihovog sugrađanina. Predsednik Skupštine opštine Jonuz Musliju opštine kaže da mu je drago zbog toga, ali da ta nagrada ima i drugo lice.

„To nam ne znači ništa. Da možda ne pomislimo da nam se osmehnula sreća? To je sreća u nesreći. Umesto da ti ljudi imaju neki redovan posao, oni sakupljaju smeće po ulicama“, kaže Musliu. On, međutim, nije mogao da kaže koliko školovanih Roma radi u lokalnoj administraciji i u javnim opštinskim preduzećima.

Autorka: Milica Ivanović, Bujanovac

Odgovorni urednik: Ivan Đerković