Prve reforme u evrozoni

Reformski proces unutar evrozone polako se pokreće s mrtve tačke. Nakon meseci mukotrpnih pregovora, zemlje evra konačno su postigle dogovore oko nekoliko reformi i novom oporezivanju.

Nakon 16 sati pregovora, ministri finansija Evropske unije u načelu su se dogovorili oko reformskog paketa za monetarnu uniju. S naglaskom na „u načelu“. Sve te predloge još bi trebalo da potvrde lideri zemalja Unije. Osim toga, većina reformskih namera nije usklađena s konkretnim podacima o budžetu. Radi se samo o dogovorenim konceptima i metodama koji su dogovoreni kako bi evrozona uskoro postala otpornija na krize.

Ekonomija | 19.11.2018

Uprkos tome, nemački vicekancelar i ministar finansija Olaf Šolc dogovorene reforme opisao je kao „veliki korak unapred“ koji će „uneti bezbednost u naše živote“. No Šolcovo oduševljenje počiva na činjenici da se, nakon meseci zastoja, stvar pomakla s mesta, te da je pronađen kompromis između Nemačke i Francuske. Ciljevi su, doduše, bili mnogo viši od koncepta koji je prihvaćen.

Ministri su se dogovorili oko sledećih reformi:

- Zajednički budžet za evozonu

Kako kaže Šolc, 19 zemalja-članica dobiće „nešto poput“ sopstvenog budžeta za projekte unutar monetarne unije. Iz tog budžeta bi se poticale investicije unutar Unije kako bi se ekonomski nivo zemalja-članica dugoročno uravnotežio. Ipak, taj budžet neće biti poseban, već integrisan u postojeći budžet svih 27 zemalja-članica.

Ekonomija | 28.02.2018

Taj budžet uklopiće se u okvire budžeta koji će biti na snazi nakon 2021. Još uvek nije poznato koliko će iz tog budžeta stajati na raspolaganju. Francuski predsednik Emanuel Makron voleo bi da taj iznos bude trocifren u milijardama. Nemačka je tu mnogo opreznija i skromnija. Zna se da neće biti nekog „evro-ministra“, kako je to priželjkivala Francuska.

- Evropski monetarni fond

Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM) „težak“ 750 milijardi evra dobiće nova ovlašćenja. ESM će ubuduće delovati kao poslednje osiguranje u ophođenju s bankrotiranim kreditnim institutima unutar evrozone. Time bi bio povećan stepen odbrane banaka od finansijskih spekulacija – tako bar veruje šef ESM Klaus Regling.

Europa Finanzen l Steuer auf Finanztransaktionen l Europäische Zentralbank Euro-Skulptur

Evro bi morao da ostane stabilan

ESM bi ubuduće trebalo ranije da priskače u pomoć u slučaju da neka od zemlja-članica zone upadne u finansijske poteškoće. Delovanje ESM trebalo bi da bude preciznije usklađeno s Evropskom komisijom. Međunarodni monetarni fond (MMF), koji je do sada bio „u igri“ isključivo zbog insistiranja Nemačke, ubuduće će igrati mnogo manju ulogu. Kao krajnji stepen, ulogu MMF trebalo bi da preuzme ESM i brže – u slučaju potrebe – kreditima priskače u pomoć.

- Novi digitalni porez

Evropska unije bi najkasnije od 2021. Trebalo da uvede tzv. digitalni porez na poslovanje velikih internet-koncerna. Porez bi pre svega trebalo da se odnosi na dobit od onlajn-oglašavanja i da bude primenjivan tamo gde se poslovi i obavljaju. To znači da sedište firme više neće igrati neku ulogu pri oporezivanju. Kada Gugl u Nemačkoj zarađuje novac, tad bi se i porezi obračunavali tamo, a ne u Luksemburgu ili Belgiji, odnosno tamo gde je fizičko sedište firme za EU.

Evropljani nastoje da taj porez uvedu i na globalnom nivou, zajedno sa SAD i Kinom. Ali do sada postoje otpori. Ukoliko dogovor unutar foruma G20 ili OECD do 2021. ne bude uspeo, Nemačka će jednostrano uvesti taj porez.

- Bankarska unija

Ministri su takođe dogovorili da dalje rade na bankarskoj uniji. Tu je pre svega sporno pitanje kako ostvariti zajedničko obezbeđenje uloga. Do sada je pravilo po kojem država u slučaju stečaja banaka garantuje za uloge do 100.000. Rizici u zemljama poput Italije, Grčke, Španije ili Kipra su zemljama poput Nemačke i Holandije, još uvek je previsok i zato odbijaju da prihvate to pravilo. Broj nestabilnih kreditnih fondova u bankama evrozone pada, ali mora biti dodatno smanjen. Zato se ne zna kada će zajedničko obezbeđenje uloga (EDIS) stupiti na snagu.

Povezani sadržaji

Evropska komisija sastavila je spisak reformskih koraka koji ni deset godina nakon finansijske krize još nisu preduzeti. „Mnogo toga još nismo ostvarili“, priznao je ministar Šolc. Ipak, prvi koraci su očigledno načinjeni.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Povezani sadržaji

Evropa | 19.11.2018

Reforma na veštačkom disanju

Evropa | 14.11.2018

Nova dimenzija prkosa

Evropa | 20.11.2018

BiH između dve realnosti