Prve vetroelektrane u BiH

Do kraja ove godine biće izgrađena dva od predviđenih 16 vetro-agregata koji bi već u septembru trebalo da budu priključeni na distributivnu mrežu. Celokupan projekat trebalo bi da bude dovršen do polovine 2013. godine.

„U narednih 15 dana uplatićemo milion maraka lokalnoj zajednici, a ostale obaveze iz tekuće naknade su 2.700 maraka po svakom stubnom mestu svake godine i 2,5 odsto od ukupno proizvedene energije u vreme trajanja koncesije za lokalnu zajednicu“, kaže Amer Jerlagić, generalni direktor Elektroprivrede BiH.

Korist za samo Podveležje

Johan Bruger je stručnjak za vetroenergiju iz Austrije, koji je u Bosnu i Hercegovinu došao kako bi pomogao prilikom odabira lokacija za izgradnju vetroparkova. „U BiH definitivno postoje dobri uslovi. U određenim područjima čak postoje bolji uslovi vetra nego u samom Podveležju. Kada uporedimo uslove vetra koje imamo na primer u Austriji, Podveležje je veoma dobra lokacija“, ističe Bruger.

Osim direktne finansijske koristi, očekivanja su da će ovaj projekt doprineti i rastu ekonomske aktivnosti u kantonu. Ministar privrede Hercegovačko-neretvanskog kantona (HNK), Esad Humo kaže kako je ovo prvi projekt obnovljivih izvora energije u kantonu, ako se izuzmu hidroelektrane. On je naglasio značaj koji će ovaj i budući projekti imati za boljitak lokalne zajednice i za razvoj privrede. „Niz benefita od ovakvog projekta imaće i sam plato Podveležja gde već godinama postoji problem nerešene infrastrukture posebno vodosnabdevanja i puteva“, kaže Humo.

Veća zaposlenost u Mostaru

Početak izgradnje Vetroparka na Podveležju kod Mostara veoma je važan za lokalnu zajednicu, kaže Salko Zlomušica predstavnik meštana Podveležja.

„Već 7,5 kilometara puta sa dve trake je urađeno. Do same lokacije ima još osam kilometara puta. Nadam se da će se uz pomoć Elektroprivrede, pa i drugih koji imaju interes da ulažu u tu oblast, taj put u potpunosti završiti“, kaže Zlomušica.

U toku izgradnje u sledeće dve godine biće angažovana prvenstveno lokalna građevinska operativa, od uređenja puteva do samog uređenja gradilišta i izgradnje dalekovoda, ističe gradonačelnik Mostara Ljubo Bešlić. „Ako Elektroprivreda BiH ispoštuje to da preferira domaće kompanije, onda je sigurno i zaposlenost veća u gradu Mostaru, više poreza i više radnih mesta“, kaže Bešlić.

„Ljudi će ostati na ognjištima“

Što se tiče same koristi koju će imati lokalne zajednice, predsednik Vlade HNK-a Srećko Boras kaže da će se, osim angažovanja domaćeg građevinskog sektora, korist videti i u izgradnji infrastrukture u Podveležju. „Novac od koncesije i naknada uložiće se u razvoj poljoprivrede, istraživanje izvora pitke vode, ulagaće se i u ekologiju“, naglašava kantonalni premijer.

On je dodao da je realizacija razvojnih planova u interesu ne samo Hercegovačko-neretvanskog kantona nego i Federacije BiH, a i Bosne i Hercegovine u celini. „Time otvaramo vrata za niz drugih projekata u razvoju i turizmu, seoskom pre svega, poljoprivredi te ostanku tih ljudi na svojim ognjištima“, kaže Boras.

Koncesija za korišćenje zemljišta za izgradnju vetroelektrana se odnosi na narednih 30 godina sa mogućnošću produženja. Najavljeno je da se uskoro kreće i u realizaciju projekata izgradnje mini hidroelektrana na Neretvici. Tako će Elektroprivreda BiH u narednih nekoliko godina na području Hercegovačko-neretvanskog kantona investirati oko 200 miliona maraka.

Autor: Sanel Kajan, Mostar

Odgovorni urednik: Ivan Đerković