Prvi srpsko-albanski film

Poznati srpski režiser, Goran Paskaljević, nije ni slutio da ga je Albanac Genc Permeti uzeo "na nišan". Bilo je to u Kopenhagenu, pre više od tri godine.

Saradnja bez političkih motiva

"Ideja o saradnji sa Goranom Paskaljevićem rodila se pre više od tri godine u Kopenhagenu, tokom festivala Dani filma jugoistočnog Balkana. Video sam njegov film "Bure baruta", koji mi se izuzetno dopao, kao izuzetno jak film i užasavajuća politička metafora. Taj film je te godine proglašen jednim od najboljih evropskih ostvarenja. Pomislio sam kako bi bilo lepo napraviti zajednički film, naravno ako Goran bude pristao", kaže Permeti.

Od ideje do realizacije prošlo je više od godinu dana. Dogovor o saradnji pao je tokom festivala filma u Albaniji, gde je bio i Goran Paskaljević. Permeti tvrdi da sa njegove strane nije bilo političkih motiva za saradnju. "Apsolutno, apsolutno ne. Umetnost je bio jedini motiv", kaže on. Goran Paskaljević, takođe tvrdi da je umetnost svakako prvi i najvažniji motiv za saradnju. Ali bilo je tu i nekih drugih motiva.

Pre svega scenario je jako dobar, tekst je takođe vrlo dobar i mislim da je trenutak da pokažemo svetu da možemo da sarađujemo. Ja sam pre dve godine bio na njihovom filmskom festivalu i tu se rodila ideja da napravimo zajednički film, prvu albansko - srpsku koprodukciju, s tim što je to i italijansko", tvrdi Paskaljević.

"Umetnost je ispred politike"

Permeti i Paskaljević su svesni da u odnosima izmedju Albanaca i Srba, već dugi niz godina ima ogromnih političkih problema i napetosti. Kao i u mnogim prilikama ranije, kultura i umetnost su grane koje najlakše mogu probiti led.

"Umenost mora da ide ispred politike i u pametnim zemljama se to dešava. Ide ispred politike, ekonomije i diplomatije i to se trenutno događa. Ablanija ostaje tu gde jeste, Albanci i Srbi ostaju na njihovim teritorijama i ne možemo da pobegnemo jedno od drugih. Moje je mišljenje je bolje da sarađujemo. Cilj Albanaca je koliko sam shvatio isto kao i naš, dakle ulazak u EU. Ne govorim o Kosovu, ali je i to možda najbolji način da se to pitanje reši", kaže Paskaljević.

Snima se na tri jezika

Film "Honey Moon" će biti snimljen u Tirani, Beogradu i Italiji. Radi se zapravo o trojnoj koprodukciji, dok će montaža filma biti u Nemačkoj. Početak snimanja se očekuje u septembru. Paskaljević je u Beogradu i Tirani već izabrao glumce kojima će poveriti glavne role. Srbe će igrati Srbi, Albance Albanci a Italijane Italijani. Film se snima na sva tri jezika, plus engleski, koji služi za sporazumevanje. Radi se o dva bračna para koji u potrazi za boljim životom idu iz Albanije i Srbije u neku treću zemlju, ali tamo shvate da ih ni Evropa ne čeka raširenih ruku.

Biće tu provereni glumci: Petar Božović, Nebojša Milovanović, Jelena Trkulja, gosti: Lazar Ristovski, Đankarlo Đanini...

"Ne očekujemo da će ga svi prihvatiti"

Ako se ostvare očekivanja producenata i režisera, film bi trebao biti gotov do kraja godine. Genc Permeti tvrdi da ne strahuje od reakcije gledalaca, uz objašnjenje da je: "Film je potpuno oslobođen od politike" Ipak, svestan je da će biti različitih reakcija. "Ovo će biti umetnički film. Međutim, vi znate da ni najveća kinematografska ostvarenja, koja danas nose epitete filmovi veka ili se nalaze na top listi deset najboljih filmova svih vremena, nisu bila po ukusu svih. Tako je to sa umetnošću: Uvek imate neku grupu ljudi ili gledalaca kojima se neko delo ne sviđa. Setimo se samo festivala u Kanu, kada je prilikom prikazivanja filma Tarkovskog, "Stalker" pola publike napustilo salu. Novinari su bili ti koji su prvi izašli, da bi samo dva dana kasnije pisali hvalospeve. "Stalker" je danas jedno od najvećih filmskih ostvarenja svih vremena. Dakle, ja niti bilo koji drugi umetnik, ne očekuje da će njegovo delo biti prihvaćeno od svih", tvrdi mladi albanski pisac.

Permeti kaže da se u filmu o politici govori jedino u onom delu gde bračni parovi izražavaju želju da žive u ujedinjenoj Evropi. Izvesno je međutim da će nacionalističkim dušebrižnicima dovoljna biti sama srpsko - albanska koprodukcija, kako bi napali režisere ili glumce, i to sa obeju strana. Goran Paskaljević je to već osetio na svojoj koži.

"Zlonamernih će biti..."

"Što se samog filma tiče ne bojim se, jer se film bazira na istinitim dogadjajima. Film se dotiče politike, onoliko koliko se dotiču i naši životi. A da će biti zlonamernih sa jedne i sa druge strane, to je sasvim sigurno. Međutim ja sam navikao da snimam tu vrstu filmova. Kada sam radio "Bure Baruta" i davao neke izjave protiv režima Miloševića, neki su me proglasili najvećimizdajnikom srpskog naroda. Verovatno će tako biti i sada, ali umetnik mora imati dozu hrabrosti, i da kaže šta ne valja u njegovoj sredini a ne samo kod drugih", kaže Paskaljević.

Goran Paskaljević je ohrabren nakon prvih iskustava saradnje sa albanskim umetnicima, iako smatra da ta saradnja može i mora biti mnogo bolja. "Već me ohrabrilo to što je ovaj projekat dobio prvu nagradu u Albaniji, iako nije dobio najviše para za snimanje. Moram priznati da kada sam prvi put otišao u Albaniji i sam sam imao rezervi. Medjutim to je zemlja koja ima dobru perspektivu. Sreo sam izuzetne ljude koji su voljni za saradnju", kaže srpski režiser.

Istorija umetnosti pruža dokaze

Genc Permeti i Goran Paskaljević su sigurni da kultura može ispred politike i uprskos politici. "Pa ja sam uvek u to verovao, i zato se nikada nisam bavio politikom", kratko tvrdi Paskaljević, a sličnog je mišljenja i Genc Permeti.

"Da je kultura prednjačila pred politikom, dokazala je sama istorija umetnosti. Kulturni pokreti su ti koji su uvek motivisali politiku. Podsetimo se samo vremena renesanse, i to ne samo u Albaniji. Pokret "Rilindja" je recimo bio taj koji je tadašnje albanske vođe pokrenuo da rade na uspostavljanju nezavisnosti Albanije. Sličnih pokreta bilo je i u Italiji, Francuskoj i drugim zemljama. Umetnost je uvek prednjačila političkim pokretima. Verujem da je i danas umetnost u Albaniji na mnogo višem nivou nego politika. Albanski umetnici su dokazali izuzetno visok nivo morala, doslednosti i ponosa. Da je albanska politika na nivou umetnosti, muzike, filma, slikarstva i drugih domena, Albanija bi bila možda tamo gde je svi mi želimo, znači deo Evropske Unije".

Goran Paskaljević žali što više nema intenzivnih kontakata i sa kosovskim glumcima i režiserima kao nekada. Ipak, Permeti otkriva da se mnogo obradovao kada je pre nešto više od mesec dana Paskaljevića u Tirani nazvao i kosovski glumac i režiser Enver Petrovci i poželeo mu uspešan rad.