Prvi uspeh u Meksičkom zalivu

Konačno i jedna dobra vest iz Meksičkog zaliva: posle više neuspelih pokušaja, tehničarima je uspelo da, uz pomoć podvodnih robota, na 1600 metara dubine zabodu cev prečnika 15 cm u rupu iz koje ističe sirova nafta. Kroz tu cev sada na specijalne tankere može da se sprovede bar deo nafte. Doduše, nije sasvim jasno – koliki deo. Zna se samo da će zapušavanje dve pukotine na dnu mora trajati još danima, ako ne i nedeljama.

Mnoge čudi to što na obalama Lujzijane, Misisipija i Alabame još nema velikog zagađenja. S druge strane, veliki mehurovi nafte plutaju ispod površine mora. Mediji prenose da je jedan od takvih mehurova dugačak 16 kilometara, širok šest kilometara a visok 100 metara. Takvi mehurovi se stvaraju najverovatnije zbog hemikalija koje se pridodaju nafti na samoj pukotini. Ta metoda je sporna u SAD. Dag Satls, predstavnik Britiš petroleuma, smatra je korisnom.

„Nafta zauzima veliki deo morske površine. Ovako, i pored ogromne količine iscurele nafte, do sada gotovo da nema zagađenja obale. To je svakako delom naša zasluga, ali delom i zasluga majke prirode.”

Sporna hemijska metoda

Prednost hemikalija je u tome što razgrađuju naftu. Ekolozi se, međutim, protive ovoj metodi. Stručnjak za toksikologiju mora, Riki Ot, kaže da „svako može da izvede taj eksperiment u svojoj kuhinji. Napunite lavabo vodom, pa sipate u njega ulje, koje se odmah rasporedi po površini. ako sada dodate sredstvo za pranje suđa, videćete da ulje nestaje sa površine. Ono što se stvarno desilo, jeste da ulje razgradilo na sitne čestice koje su se raspodelile u vodi. Sredstva za razgrađivanje ulja su otrovna.“

Ameiričke vlasti i obalska straža su dozvolili upotrebu hemijskih sredstava, ali ni oni nisu sasvim ubeđeni u ispravnost ove metode. Rukovodstvo Obalske straže je zato pojačalo osmatranje i analize morske vode. Dosadašnja ispitivanja su pokazala da hemikalije nemaju tako štetno dejstvo na ekosistem kao – sirova nafta

Autori: Klaus Kastan / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković