Prvi uspesi u borbi protiv pirata

Frankfurter algemajne cajtung onlajn piše:

MMF je izneo do sada najsumornije prognoze, prema kojima se Nemačka najverovatnije nalazi u najtežoj recesiji posle Drugog svetskog rata. MMF računa da će 2009. doći do pada konjukture od 2,7 odsto. Minus bi time bio tri puta veći od do sada najgorih „loših godina“ u istoriji Savezne Republike Nemačke: 1975. bruto nacionalni proizvod je opao za 0,9 odsto. Stručnjaci procenjuju da će se nemačka privreda na uzlaznoj liniji ponovo naći 2010. godine.

MMF je naveo i čitav niz razloga za tako pesimističnu prognozu: israživači ukazuju da obustavljaju mnogi giganati poput auto industrije. I raspoloženje u preduzećima je veoma loše, a očekivanja od izvoza su blizu najniže tačke u istoriji, saopštio je MMF.

Novi rat ?

Špigel on lajn izveštava o dramatičnim satima u Svetoj zemlji: Izrael se odlučio za ofanzivu u oblasti Gaze i napad na mesta iz kojih je Hamas ispaljivao granate preko granice. U Libanu su pronadjene rakete sa vremenski programiranim upaljačima – ciljevi „kaćuša“ su izraelski susedi. Sve ukazuje na eskalaciju nasilja, navodi Špigel onlajn.

„Božansko svetlo iz Vitlejema se širi Svetom zemljom i ponovo obasjava horizont za Izraelce i Pelestince “ – papa Benedikt XVI je takvu želju izrekao u poruci svim hrišćanima u svetu. Skoro istovremeno sa Papinim blagoslovom „urbi et orbi“ – oglasio se i izraelski premijer Jehud Olmert koji je pred kamerama uputio pretnje Hamasu. Olmert je tom prilikom saopštio i da su u Libanu otkrivene „Kaćuša“ rakete uperene ka Izraelu sa upaljačima koji su u četvrtak trebalo da budu aktivirani.

Već danima se naslućivala eskalacija sukoba. Iz oblasti Gaze pod kontrolom Hamasa gađani su izraelski gradovi i sela na jugu zemlje. U roku od 24 sata ispaljeno je oko 80 raketa. Očigledno da su teroristi u Libanu u četvrtak hteli da otvore još jedan front.

Čini se da je još samo loše vreme sprečilo napad Izraelaca na radikalno-islamski Hamas. S obzirom na žestoke raketne napade militantnih Palestinaca, izraelska vlada očigledno više ne vidi alternativu vojnom napadu.

„Čovek je nestao, i sa njim sav moj novac“

Desetine hiljada najsiromašnijih iz čitave Azije dolaze u Irak kako bi potražili neki posao. Međutim, mnogi od njih sede na aerodromu u Bagdadu, posrednika za zapošljavanje nigde na vidiku, oni su napušteni u siromaštvu, nemoćni u jednoj zemlji koja ih ne razume.

Jedan od primera su ljudi iz Nepala. Svakodnevno ih najmanje 600 odlazi u svet, novac koji oni šalju svojima je najvažniji izvor sredstava za himalajsku državu.Oni najčešće odlaze u Maleziju ili Dubaji, najsiromašniji u Irak. 2004. u Iraku je radilo 17 000 Nepalaca, iste godine njih 12 je oteto i ubijeno.

Od 2003 reka svetskog proletarijata kreće se prema Bagdadu i provincijama u kojima žive Kurdi na severu. Mnogi od njih uopšte i ne znaju u koju su zemlju stigli. Oni su iz Bangladeša, Indije, Šri Lanke, Ugande i Etiopije. Desetine hiljada rade u američkim bazama kao pomoćno osoblje u kuhinjama, kao čistači ili vozači kamiona. Oni se smatraju pouzdanijim i jeftinijim od Iračana. Medjutim, potreba za radnicima je sve manja, oni ostaju na aerodromima poput zaboravljenog tereta. Tri hiljade evra, koliko je u proseku svako od njih morao da plati da bi došao do „posla iz snova“, nestalo je kao i posrednici koji su posao obećavali, piše Špigel on lajn.

Nemačka mornarica progoni pirate

U borbi protiv pirata nemački mornari su položili prvi ispit. Pirati su napali egipatski teretnjak koji su odbranili pripadnici Bundesvera . Tom prilikom je postalo očigledno sa kakvim opasnostima je praćena operacija „Atalanta“. Jedan egipatski mornar je teško ranjen u vatrenom obračunu sa morskim razbojnicima, njemu je pomoć pružena na nemačkoj fregati „Karlsrue“.

List Velt u Internet izdanju izveštava o detaljima sukoba do koga je došlo dva dana nakon početka akcije protiv pirata na rogu Afrike. Prvog dana Božića nemački mornari su presreli jedan piratski brod i razoružali morske razbojnike. Zaplenjeno oružje je uništeno, rekao je predstavnik Bundesvera u Džibutiju, kapetan korvete Kristof Kolmorgen.