Prvo pozorište za stare u Nemačkoj

Svake minute pojavljuje se novo lice, penju se na binu i silaze. Pričaju kratke anegdote, pričaju svoje životne priče. Ansambl ima 24 člana, najmladja glumica ima 61 a najstarija 91 godinu.

Prvo pozorište za stare u Nemačkoj osnovao je i vodi Diter Šolc. Još pre 30 godina imao je ideju da na scenu prenese životne priče starih ljudi.

“Na početku smo se plašili da li ćemo uspeti sa njima da radimo potrebnim intezitetom, fizičke radnje, govorne radnje, improvizacije, ples, vikanje , klicanje”

Teatar je namerno nazvan Teatar za stare. Treće doba je važno kao i ona prethodna, kaže Diter Šolc. Njegova namera je da stare ljude izvuče iz uglova koji su inače namenjeni njihovoj generaciji, zajedno sa njima želi da piše tekstove. Za njihovu generaciju.

Najuverljivija u ansamblu je Ursula Haker. Nakon smrti muža želela je da uradi nešto za sebe. Videla je reklamu za pozorište i posle samo jedne probe “Ursel" je primljena u ansambl.

“Leto, nedelja 1920 godina u Berlinu. Ja imam četiri godine.

Njeno lice je slika preživljenog. Gestikulacija je autentična.

“Ispunila sam san iz detinjastva. Htela sam da postanem glumica. Život je hteo drugačije i san sam ispunila sa 88. Sada imam 91."

Georg Rajnhold ima 79 godina i već je sedam godina član pozorišta. Nakon što je 70 godina radio, tražio je nešto što bi njemu samom pričinjavalo zadovoljstvo.

“Nisam želeo samo da okopavam travu, hteo sam još nešto da dam. Mislim da mi u pozorištu za stare, sa tim šta radimo, igramo, govorimo nešto pružamo, dajemo. Ne treba samo sedeti u uglu i čekati na smrt nego treba gledati napred. Mi to možemo.”

Vremešni glumci su gostovali u Londonu, Kopenhagenu, Beču, Briselu i Švajacarskoj. Igraju uvek na nemačkom.