Puške, tenkovi i podmornice tražena roba

Tokom poslednjih pet godina, vrednost nemačkog izvoza oružja se gotovo udvostručila, izračunao je stokholmski institut SIPRI. Teško je proceniti tačne brojke, prenosi Otfrid Nasauer iz Berlinskog informativnog centra za transatlantsku bezbednost:

„Savezna Republika Nemačka je u poslednje dve godine odobrila izvoz u vrednosti između osam i devet milijardi evra. Ova zemlja zbog toga spada u vodeće svetske izvoznike oružja. A da li se ona na listi izvoznika nalazi na trećem, petom ili šestom mestu, pitanje je koje zavisi od vrste statistike i načina na koji su statističke vrednosti dobijene“.

Nemačka je stalno na meti kritika, jer su na listi kupaca njenog oružja i zemlje koje su umešane u oružane sukobe. Takvi su, na primer, Pakistan ili Izrael, koji su proteklih godina od Nemačke naručili veći broj podmornica. Organizacija „Zajednička konferencija za crkvu i razvoj“ svake godine objavljuje izveštaj o izvozu oružja u kome su nabrojani takvi slučajevi. Prelat katoličke crkve Karl Justen spada u kritičare nemačkih isporuka oružja:

„Onaj ko želi da spreči spiralu naoružavanja na Bliskom i Srednjem istoku, u južnoj i jugoistočnoj Aziji ili u Južnoj Americi, ne bi trebalo da izvozom podstiče dinamiku tamošnjih sukoba“.

Razni načini da se propisi „malo“ izbegnu

Oružje potrebno u ratovima, poput tenkova ili pušaka, sme da se izvozi samo sa izričitom dozvolom. Za uređaje koji ne mogu da direktno upotrebe kao oružje, ili mogu da se koriste i u civilne svrhe - na primer: brodske motore - važe liberalnije odredbe. Odluka o dozvoli ili zabrani izvoza zavisi od složenih procena; ne radi se samo o tehničkim pitanjima, već i o situaciji u dotičnoj zemlji i pitanju: može li „roba“ koju ona kupuje da doprinese rasplamsavanju sukoba ili da se iskoristi za kršenje ljudskih prava. Upravo takva pitanja će biti najvažnija i na suđenju lobisti Karlhajncu Šrajberu oko njegovih poslova sa Helmutom Kolom tokom devedesetih godina.

„Naposletku, odluku uvek donose političari. U spornim slučajevima firme uvek pokušavaju da ubede nadležne ministre i njihove saradnike da pokrenu političke procese koji će ići naruku njihovom poslovanju. A u tome važnu ulogu imaju upravo lobisti poput Šrajbera i njihovi posrednici“, kaže Nasauer.

Na međunarodnom planu, Nemačka važi za restriktivnog izvoznika oružja. Iako su se zemlje Evropske unije obavezale na pridržavanje zajedničkih standarda kada je reč o izvozu oružja, ima primetih razlika u izdavanju dozvola. Međunarodni koncerni, kao što je EADS, zato posluju preko zemalja koje se ne pridržavaju tako striktno odredbi EU.

autori: Matijas Belinger / Saša Bojić

odg. urednik: Nemanja Rujević