Puno posla u Briselu

Šefovi vlada i država mogu putovati u Brisel s određenom dozom olakšanja. Finansijska kriza nije prošla, ali je paket mera koje su usvojene tokom susreta u Parizu (12.10.) pokazao dejstvo. 27 državnika zemalja EU razgovaraće u sredu i četvrtak (15./16.10.), na redovnom sastanku u Briselu, o daljoj stabilizaciji tržišta finansija. Nemačka kancelarka Angela Merkel veruje da, uprkos tome što je svaka država preduzela mere za sebe, i dalje mora da se koordiniraju svi potezi:

"Dobro je da sve zemlje, od Francuske, preko Španije do Velike Britanije, koriste iste instrumente. Ono što nam je u ovom trenutku potrebno jeste shvatanje da samo zajednički možemo rešiti problem."

Očekuje se da će se i ostalih 12 članica Unije prilagoditi merama koje su već preduzele zemlje koje kao valutu koriste evro. Trinaest država Unije do sada se odlučilo na velike finansijske injekcije i davanje garancija za bankovne poslove. Ukupna vrednost svih paketa mera iznosi više dva biliona evra, znači dve hiljade milijardi.

Ne zaboravite klimu!

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo upozorava da, bez obzira na finansijsku krizu, ne sme da se zaboravi na zajedničku evropsku strategiju za zaštitu klime: "Ne smemo sebi da dozvolimo taj luksuz. Spasavanje planete nije pićence koje nakon večere možete, a ne morate da popijete. Promena klime se neće zaustaviti zbog toga što smo u finansijskoj krizi. Moramo se stoga držati ciljeva koje smo zacrtali prošle godine."

Konkretni zaključci o zaštiti klime se ipak mogu očekivati tek u decembru. Brojne države, među njima i Nemačka, za to vreme će usvojiti niz zakona koji će omogućiti akciju.

Šta raditi s Rusijom?

Još je sporan odnos EU prema Rusiji. Ministri spoljnih poslova Unije na svom sastanku nisu uspeli da se dogovore o tome kada će s vladom u Moskvi biti nastavljeni pregovori o partnerskim odnosima. Oni su na ledu zbog ruske intervencije u Gruziji. Francuska, kao predsedavajuća Unijom, zalaže se nastavak razgovora, dok su zemlje istočne Evrope, ali i Švedska i Velika Britanija, protiv.

Kako dalje s Ircima?

Na stolu će se naći i diskusija o Lisabonskom ugovoru, čija ratifikacija je zaustavljena zbog neuspeha referenduma u Irskoj. Irska vlada još uvek nema jasan odgovor na pitanje šta će prezeti i da li će biti novog referenduma na kojem bi Irci odlučivali o tome hoće li prihvatiti temeljnu reformu Unije. O tome će se verovatno opširnije govoriti tek na susretu na vrhu u decembru. Ipak, na susretu u Parizu sigurno će biti potpisana barem jedna stvar - Evropski pakt o useljavanju i azilu. Ovaj sporazum bi trebalo da reguliše useljavanje stranaca u zemlje unije, te omogući bolju borbu protiv ilegalnih useljenika.