Put ka islamskoj republici je slepa ulica

Komentarišući aktuelne nemire u Turskoj, list Vestafalen post ocenjuje da je u toj zemlji u toku sukob kultura: „Donedavno je izgledalo kao da je Erdogan postigao balans između religiozne orijentacije i moderne demokratske države. Kada je reč o medijima i sudstvu postoje određeni deficiti, ali, sve u svemu, vladavinu obeležava veoma brz napredak. Ne samo ekonomski. Razvilo se svesno, obrazovano civilno društvo. Čak i kada je o Kurdima reč, tenzije se smiruju. Ali sada Istanbulom provejava suzavac. Šta je pošlo nizbrdo? Pojedini protivnici premijera smatraju da je za to kriv „tajni politički program“. Demokratija je samo pokretač, a cilj je religiozna država. Ukoliko je to bio plan – neće uspeti.

Drugi politički analitičari imaju psihološka objašnjenja: posle treće izborne pobede, konzervativac više ne trpi otpor i zahteva apsolutni autoritet. Izgleda da on ne shvata da mu većina ne da za pravo da neistomišljenike naziva vandalima i ruljom, kao i da bi trebalo da se zalaže za čitav narod.“

List ocenjuje da su sada i demonstranti postali militantniji, te da je hitno potreban posrednik, u kojeg obe strane imaju poverenje: „Bez posrednika bi jedna uspešna dekada mogla da završi u haosu. Istanbul neće biti ni Kairo, ni Tunis, ni Peking. Ali ulični sukobi bi mogli da izmaknu kontroli, a vlada ne reaguje sasvim racionalno“.

Erdogan prokockao šansu

U tekstu naslovljenom „Slabić sa Bosfora“, list Noje osnabriker cajtung piše da su protesti na trgu Taksim u Istanbulu za premijera Tajipa Erdogana bili šansa, koju je on prokockao: „Umesto da iskoristi priliku da u ophođenju sa demonstrantima pokaže razboritost, i koristi se ubeđivanjem, on govori o teorijama zavere i šalje policiju da se brutalno obračuna sa aktivistima. Erdogan želi da se profiliše kao snažna osoba, a zapravo razotkriva sve svoje slabosti. Jer batinanjem otporaša i najavama kraja tolerancije, premijer pokazuje nespremnost za pronalaženje političkog rešenja. Iako je najavio razgovore sa predstavnicima demonstranata, deluje kao da za dijalog uopšte nije spreman. Bez ustručavanja pokušava oštrom policijskom ofanzivom da zastraši svoje protivnike. Njegovo ponašanje ga diskredituje kao pouzdanog partnera Zapada pred vratima islamskog sveta. Tu ulogu ne može da preuzme neko ko koristi silu u obračuna sa nezadovoljnim građanima. Demonstranti na Taksimu nisu homogena grupa, ali u prvom redu to su zapadno orijentisani, obrazovani i urbani Turci, koji ne dozvoljavaju da im islamsko-konzervativna vlada menja način života. Erdogan ih naziva kriminalcima, a oni su glavna nada na turskom putu ka Evropi.“

Badiše nojeste cajtung ocenjuje da Ergogan pokazuje mišiće i da upotrebom suzavca i vodenih topova želi demonstrante da prisili na kolena: „Upotrebom brutalnog policijskog nasilja, premijer ponovo želi da uspostavi „red i mir“. „Toleranciji je došao kraj“, najavio je Erdogan i pokazao buduće smernice. Snagom, a u međuvremenu i molotovljevim koktelima demonstranti glasno zahtevaju više tolerantnosti u turskom društvu. To su pre svega mladi ljudi iz velikih gradova, koji se suprotstavljaju rastućoj islamizaciji zemlje. Njihov cilj je smena Erdoganove vlade. Ali to im slabo uspeva. Erdogan i njegova stranka isuviše stabilno sede na vlasti, da bi protesti mogli da ih uklone. U unutrašnjosti zemlje političari vladajuće partije su i dalje i srcima mnogih. Berza je već sa nervozom reagovala na proteste, koji bi mogli da imaju negativne posledice na investicije iz inostranstva. Turska privreda do sada je beležila neprestani rast, između ostalog ili pre svega zbog dobrih odnosa sa Zapadom. Put ka islamskoj republici je slepa ulica, to bi Erdoganu trebalo da bude jasno.“

Pripremio: Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković