Putarine na nemačkim autoputevima postaju stvarnost?
18. jun 2019.
Nemačka vlada, ali i vlasnici automobila konačno će od Evropske unije dobiti odgovor na pitanje da li će u toj zemlji biti uvedene putarine za korišćenje autoputeva. Ukoliko do toga dođe, svi će morati da nabave odgovarajuće vinjete – onakve kakve koriste recimo Slovenija ili Austrija. Kod automobila koji su prijavljeni u Nemačkoj, vlasnici bi, međutim, trebalo da dobiju neku vrstu povraćaja preko poreza. To znači da nemačkim vozači u stvari ne bi imali dodatne troškove.
Protiv tog plana tužbu je podnela Austrija, a podržala ju je Holandija. Argument Austrijanaca glasi: putarina je nespojiva s evropskim ugovorima, jer ona diskriminiše Austrijance i sve druge građane EU s izuzetkom Nemaca. Austrija se poziva na zabranu diskriminacije za građane Unije.
Nesporazum?
Početkom februara, državni pravobranilac Suda EU u svojoj ekspertizi je naveo da ne sumnja u ispravnost odluke o uvođenju putarina. Prema njegovoj proceni, stav Austrije o tome da se drugi građani EU time u Nemačkoj diskriminišu, bazira se na „nesporazumu“. Nemački i strani vlasnici vozila ne mogu se uporediti, jer stranci ne moraju da plaćaju nemački porez na vozila.
Ta procena važi kao uputstvo i na osnovu nje bi sud mogao da odbije tužbu. Ekspertiza, doduše, nije obavezujuća, ali se u praksi pokazalo da sudije Suda Evropske unije često slede to mišljenje.
Kolika je zarada?
Nemački ministar saobraćaja Andreas Šojer – inače iz redova bavarske CSU čije je izborno obećanje i bilo da će uvesti putarine – želi da već u oktobru naredne godine počne s naplatom. Pripreme za to već sada su u toku.
Država je tako još protekle godine sklopila ugovore s preduzećima koja bi time trebalo da se bave. Naplata je zamišljena putem vinjeta na deset dana, dva meseca ili godinu dana, a njihova cena zavisila bi od količine štetnih izduvnih gasova vozila. Tako bi vinjeta za deset dana koštala između pet i petnaest evra, ona za dva meseca između 16 i 30, a ona za godinu dana između 74 i 130 evra. Osnova za izračunavanje te sene je kombinacija evro-norme i veličine vozila. Vinjete bi mogle da se kupe preko interneta, mobilne aplikacije ili na određenim stanicama na autoputevima.
Zarada bi trebalo da se utroši za izgradnju novih i popravku postojećih puteva . Prema aktuelnim računicama, nemačka država bi mogla da ubere putarinu od oko 3,85 milijardi evra godišnje. Od toga bi tri milijarde dolazile od nemačkih vlasnika, što bi se, međutim, ponovno vratilo preko poreza. Ostalih oko 850 miliona evra stizalo bi od stranih vozača. Prema aktuelnim procenama, na održavanje i kontrolu sistema puteva, Nemačkoj troši oko 245 miliona evra. Prema tome, oko 600 miliona moglo bi da se uloži u izgradnju i obnovu putne mreže.
Sporna računica
Te kalkulacije su, međutim, sporne. „Prvih godina nakon uvođenja putarina može se očekivati deficit od deset do 155 miliona evra“, navodi se u ekspertizi Foruma ekološko-socijalne tržišne ekonomije (FÖS) urađenoj po nalogu poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu. Razlog za to, kako se navodi u toj ekspertizi, jesu izmene prvobitnog koncepta. Iako bi dobitak od naplate vinjeta za strane automobile trebalo da porasei, stvarni dobitak umanjio bi povratak novca zbog poreskih olakšica za vozila koja ispunjavaju normu euro-6, navodi FÖS i dodaje da bi morala da se uzme u obzir i makroekonomska šteta koja bi nastala manjim obimom pograničnog prometa.
Ministarstvo saobraćaja, međutim, i dalje ostaje pri svojim kalkulacijama. „Deficita neće biti“, rekla je krajem maja jedna portparolka ministra saobraćaja Šojera.