1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Putin i NATO: novi nivo eskalacije

von Eggert Konstantin Kommentarbild App
Konstantin Egert
22. oktobar 2021.

Zamrzavanje odnosa sa NATO Kremlju pruža novu šansu – da poveća napetost na istočnom krilu Alijanse i sa Ukrajinom, procenjuje urednik u DW Konstantin Egert.

https://p.dw.com/p/420pG
Die Flaggen der NATO und Russland
Foto: McPhoto/Bildagentur-online/picture alliance

Podrugljivim tonom, koji je postao zaštitni znak ministra spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov predložio je NATO da se, „u slučaju hitnih pitanja“, obrati ambasadi Rusije u Briselu, koja je u stvari zadužena isključivo za bilateralne odnose Rusije i Belgije.

Da zaista postoji nešto što bi se moglo nazvati „normalnim odnosima“ između NATO i Rusije, morala bi se rešiti neka „hitna pitanja“: Avganistan, napetosti u indo-pacifičkom prostoru, terorizam i globalni problemi oko migracija.

Osnovni akt o zajedničkim odnosima, odnosno saradnji između NATO i Rusije iz 1997, zvanično nikada nije prestao da važi, ali su odnosi Moskve sa Severnoatlantskim savezom od početka rusko-ukrajinskog konflikta 2014. i više nego zahladneli.

Logičan korak za Putina

Ovaj prekid je za ruskog predsednika u stvari – logičan korak. I ne samo zato što se on uvek plaši da slučajno ne bi ostavio utisak da je „slab“. Na referendumu 2020. godine, za koji se smatra da je bio u dobroj meri manipulisan, Putin se pobrinuo za to da do 2036. može da ostane u Kremlju – što ga praktično čini doživotnim predsednikom.

On je otada započeo novu fazu u njegovom hladnom ratu protiv Zapada, a NATO je ultimativni simbol tog konflikta. U potkopavanju ili čak uništenju jedinstva transatlantske zajednice, Putin ne vidi samo garanciju sigurnosti sopstvenog režima, već i svog istorijskog nasleđa.

Konstantin Egert, DW
Konstantin Egert, DW

Zatvaranje stalne ruske misije pri NATO, Kremlju je, pa taman i samo formalno, izgovor za postupno povećavanje tenzija sa susednim zemljama. U prvom redu s Ukrajinom, ali i sa Poljskom i baltičkim zemljama. Za Putina su takve vrste napetosti važan instrument, jer on tako može da unese jaz u redove Zapada i isprovocira nejedinstvo unutar NATO.

Kako bi mogla da izgleda nova faza eskalacije? Moguće su vojne akcije poput blokade Kerčkog moreuza u Crnom moru ili možda blokada ukrajinskih luka. Što se tiče istočnog krila NATO, Moskva uz podršku beloruskog diktatora Aleksandra Lukašenka doprinosi zaoštravanju migrantske krize na litvanskoj i poljskoj granici. Važan deo taktike Kremlja je testiranje u kojoj su meri zaista obezbeđene granice NATO.

Kremlj je uveren da će takva politika doprineti ubacivanju semena razdora između „dobrih“ Francuza, Nemaca, Italijana i Belgijanaca, te „zlih“ Poljaka, Čeha, Litvanaca, Letonaca i Rumuna.

Pre nekoliko nedelja ruski ambasador u Belgiji Aleksandar Tokovinjin dao je još jedan primer te taktike. U intervjuu s belgijskim novinarima, taj diplomat je hvalio Belgiju kao zemlju koja, za razliku od drugih neimenovanih evropskih država, „ne pravi probleme“ u odnosima s Rusijom.

„Vi ste razumna zemlja“

„Vi ste razumna zemlja“, rekao je u uobraženom tonu kolonijalnog upravnika. I odmah prešao na drugu važnu temu: na priču o tome koliko je korisno i profitabilno za svaku pojedinačnu evropsku zemlju da bude mušterija ruskog energetskog giganta Gasproma.

I to je simptomatično. Aktuelna energetska kriza, koju Moskva koristi u svoju korist, je vrhunac posebno uspešne godine za Putina – treba spomenuti ženevski sastanak s Džozefom Bajdenom, što je bio kraj njegove međunarodne izolacije. Ili izbornu pobedu nemačkog SPD (koja je na glasu kao prijateljski nastrojena stranka prema Moskvi) i poseta visokorangirane zvaničnice američkog Ministarstva spoljnih poslova Viktorije Nuland Moskvi, koja je tamo došla kako bi razgovarala o razoružavanju i mogućoj ulozi Rusije u rešavanju avganistanskog problema.

Ovo je dobar trenutak za ruski režim za promociju strateškog gasovoda Severni tok 2. Njegovo glavno oružje spremno je za pogon. Nakon raskida veza s NATO, Kremlj će još aktivnije koristiti te ili druge mogućnosti koje mu stoje na raspolaganju.

Cena gasa: Politika ili ekonomija?

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu