Putin je računao na mnogo manji otpor

Gotovo svi nemački dnevni listovi komentarišu početak suđenja ruskim muzičarkama iz pank-grupe „Pusi Rajot“, koje su u februaru, u glavnom hramu Hrista Spasitelja u Moskvi izvele akciju u okviru koje su otpevale pesmu "Bogorodice, progoni Putina".

Rajniše post piše da je ruski predsednik očigledno računao na mnogo manji otpor tokom svog trećeg manadata. List ističe da su vremena prošla kada ga je narod slavio zato što mu je povratio nacionalni ponos i što mu je dao hranu. „Rusija se dalje razvila i rastuća srednja klasa ne želi više da se zadovoljava ulogom statiste u jednoj „usmerenoj demokratiji“. Ona izlazi na ulice i pank-rokerke poput „Pusi rajot“ otkazuju savez sa vlastima, kojem Ruska pravoslavna crkva od davnina teži. Muzičarke pritom ne pokazuju nikakvo poštovanje za religiozne osećaje – ali ko bi mogao da pretpostavi da će im zbog toga biti suđeno? Kazna koja im preti je apsurdno visoka. Trebalo da spreči slične pokušaje. Veruje se da će zastrašivanja doprineti sve veće novčane kazne za učestvovanje na demonstracijama bez dozvole. Protestne šetnje protiv manipulacija na parlamentarnim izborima 2011. protiv još jedne kandidature očigledno da su kod Putina ostavile duboke tragove.“

Povodom sudskog procesa protiv mladih feministkinja iz pank-grupe „Pusi rajot“, Mitelbajeriše cajtung donosi opširan tekst o Ruskoj pravoslavnoj crkvi: „Ruska pravoslavna crkva sebe vidi kao snažan stub protiv kulturnih uticaja Zapada i tokova koje narušavaju državne strukture. Zato i ne čudi što predstavnici Patrijarhata, prema izveštajima medija, telefonskim pozivima bombardaju moskovski sud tražeći oštru kaznu za „Pusi Rajot“. Još u aprilu, mesec dana posle anti-Putin molitve feministkinja, crkva je u Moskvi pozvala na masovne demonstracije protiv „izrugivanja svetaca“. Manifestacija je bilo potpuno u znaku nacionalno-religiozne odbrambene borbe. I u crkvi postoje reformatorske snage. Tu i tamo se čuje njihov glas. Čuju se kritike o nedovoljnom suočavanju sa Staljinovim terorom ili upozorenja – poput đakona i teologa Andreja Kulajeva - da će crkvi da šteti ako devojke iz “Pusi Rajot” budu dugo u zatvoru. Takvi glasovi samo retko dopiru do javnosti. Upozorenje đakona Kulajeva je opravdano, jer što duže tri članice feminističke pank grupe Pusi Riot provedu u zatvoru, to će veći biti broj Rusa koji će zahtevati blažu kaznu protiv tri mlade žene, pokazuju ispitivanja javnog mnjenja.?

List piše da je očigledno da Ruska pravoslavna crkva agresivno reaguje na svaku vrstu kritike i satire i podseća: “Kada u Moskvi protestuju homoseksualci, odmah se na ulici nađu ultranacionalistički Kozaci i nosioci crkvenih zastava koji napadaju demonstrante, a policija sve to toleriše. Crkvi bliski ultranacionalistički krugovi 2003. godine su uništili umetnička dela na jednoj moskovskoj izložbi u Zaharov centru zbog kritike crkve. 2006. je jedna ultranacionalistička organizacija podigla tužbu protiv Andreja Jerofejeva, kustosa još jedne crkveno-kritičke izložbe. Samo je snažna podrška javnosti uspela da spreči da Jerofijev ne bude osuđen na više godina radnog logora. Crkva bi morala da prihvati društvenu realnost, ukoliko ne želi da izgubi uticaj. U ultranacionalistički crkvenim krugovima omiljene teorije zavere, prema kojima su za sve velike krize u Rusiji krive strane obaveštajne službe, postale su istrošene. Međutim ni sudski procesi, ni zastrašivanje ne mogu da spreče modernizaciju ruskog društva.

Merkiše odercajtung: „O muzičkom kvalitetu mogu da postoje različita mišljenja. Ali o načinu na koji se rusko sudstvo ophodi prema muzičarkama iz grupe Pusi Rajot u jednoj pravnoj državi ne bi trebalo da postoje dva mišljenja. Samo se još jednom pokazalo da ruski vrh taj predikat ne zaslužuje. Onaj ko je mislio da će posle burnih prošlogodišnjih demonstracija vlada više biti zainteresovana za vladavinu prava, bio je u zabludi. Bilo da je reč o ograničavanju prava na javne proteste ili o uvođenju zakona kojim se nevladine organizacije, koje se finansiraju u inostranstvu, nazivaju „stranim agentima“. Zato tri buntovnice ne bi smele previše da se nadaju, bez obzira što se mnogi u svetu sa njima solidarizuju.“

Miteldojče cajtung: „Predsednik zna da on više nije onaj u kojeg se polažu sve nade, kao što je bio slučaj 2000. godine, kada je uspeo da savlada haos Jeljcinove ere. Društvo se promenilo – srednja klasa postala je samouverenija. Mladi ljudi više ne veruju državnim medijima. Oni informacije razmenjuju na nekoj od necenzurisanih društvenih mreža. Uz to, privreda zbog svetske ekonomske krize ne cveta kao početkom veka. To sve bi moglo da bude opasno za Putina. Njegove akcije su odbrambeni refleksi. On se jednostavno boji svoga naroda."

Priredio Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon