Putin obznanio izborni program – na internetu

„Ono što Putin obeća, čovek bi trebalo da prihvati s dozom opreza ili s humorom“, kaže Lilja Ševcova, vodeći politički stručnjak iz moskovskog Centra Karnegi. Ruski premijer je pragmatičar koji pokušava da „izbegne svaku odgovornost za svoje odluke“. Njegov izborni program biće „slova na papiru, baš kao i prethodni programi“, kaže Ševcova.

Ipak, čini se da Vladimir Putin zna kada mora da reaguje. Na njegovoj internet stranici predstavlja se iznenada kao neko otvoren za kritiku, reforme i dijalog. Stranica je interaktivna, laka za korišćenje, kao da je i premijer posle predsednika Medvedeva otkrio ljubav prema internetu. Pored pohvala, podrške i želja, na sajtu su necenzurisani i zahtevi za ostavku Putina.

Ali već na početku glavne stranice postaje jasno da će ti zahtevi ostati neispunjeni. Putin piše da ono što započne, ili dovede do logičnog kraja, ili izvuče maksimum mogućeg. Putin smatra da će mu u tome pomoći program od šest tačaka. Mnoge teme su stare: suzbijanje siromaštva, korupcije ili modernizacija privrede.

Kritika policije i ćutnja o partiji

U programu kampanje piše: „Politička stabilnost obezbedila je period privrednog rasta.“ Broj Rusa koji žive ispod granice siromaštva je prepolovljen. Plate i penzije su porasle, nezaposlenost je opala, a stopa nataliteta od 2000. je porasla za 40 odsto.

Baš tako treba nastaviti, poruka je programa, u kojem se akcenat daje socijalnim poduhvatima. Ima dosta i opštih rečenica u programu poput „Rusija će postati zemlja u kojoj se može udobno živeti i u kojoj se mogu podizati deca i unuci“. Nasuprot tome, konkretnih obećanja skoro da nema.

U četvrtak je jedan kratak pasus izazvao najviše udarnih vesti: Putin je kritikovao organe bezbednosti i njihovu „tendenciju ka preteranoj represiji“. Takva situacija deformiše društvo i čini ga moralno nezdravim. Čitav sistem bezbednosnih institucija mora biti razmotren, napisao je Putin.

Premijer takođe u svom programu ukazuje na „Sveruski narodni front“ koji se formira na njegovu inicijativu i u koji je stupilo više stotina organizacija i pokreta. Isključivo uz pomoć fronta hoće da postane treći put predsednik.

Nasuprot tome, Vladimir Putin svoju partiju Ujedinjenu Rusiju, ne pominje nijednom rečju. Loš imidž stranke, koja je izgubila mnogo glasova na parlamentarnim izborima i od naroda prozvana partijom lopova i prevaranata, očito je i dalje prisutan.

Gde je demokratija?

Aleksandar Rar, šef Centra Berthold Bajc Nemačkog društva za spoljnu politiku u Berlinu, smatra da Putinovom programu nedostaje jedna važna poruka. Putin očito još nije shvatio da se Rusija promenila i da jaka srednja klasa zahteva više političkih sloboda. „Verujem da programu nedostaje jasno strateško opredeljenje da se Rusija razvija u pravcu demokratije”, kaže Rar. Ali on ukazuje i da se veliki deo Rusa očigledno još uvek više interesuje za socijalna pitanja i blagostanje, a manje za demokratske slobode. U tom smislu je Putinov program barem delimično razumljiv, smatra Rar.

Da li će internet kampanja pomoći Putinu, pokazaće naredne ankete. U četvrtak je nezavisni Centar Levada objavio poslednje rezultate. Krajem decembra 75 odsto svih anketiranih je bilo sigurno da će se sledeći predsednik zvati Vladimir Putin. Ali njega bi izabralo samo 42 odsto.

Autori: K. Nagel / R. Gončarenko / I. Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević