Putovanje na granicu moći

Zidojče cajtung piše:

„Prilikom poseti Kini Angela Merkel je bila uvaženi gost, ali istovremeno i žrtva diktature. Kancelarku je primio predsednik zemlje i šef Kineske komunističke partije Hu Đintao, ali ona nije mogla sama da odluči sa kojim novinarima će da razgovara i sa kim će da se sastane. Kad državne službe zabrane jednom aktivisti za zaštitu ljudskih prava da se sastane sa kancelarkom i kada ona ne može da poseti predstavnike lista koji kritički pišu o režimu, onda to ne pogađa samo kineske građane, već i samu kancelarku.

Putovanje u Kinu je za nemačke političare neprestano putovanje na granicu njihove moći. Ministru spoljnih poslova Gidu Vesterveleu prošle godine je bilo odobreno da u Pekingu otvori veliku izložbu „Umetnost prosvetiteljstva“, ali on sam nije mogao da odluči ko će sve da bude u delegaciji. Kinesko vođstvo nije odobrilo izdavanje vize sinologu Tilmanu Špengleru. Vestervele je to dozvolio, baš kao što je i Merkel trpela najnovija nametanja. To može da se objasni diplomatsko-pragmatički. Kina je potrebna- kao spasilac evra, ali i kao partner o odnosima sa Iranom i Sirijom. Kina je ojačala. To međutim ne sme da bude opravdanje za prihvatanje ignorantnosti kineskog vođstva po pitanju ljudskih prava. Loš signal bi bio za borce za zaštitu ljudskih prava u Kini, kada bi se najbogatija demokratija na svetu ustručavala da se za njih založi. Kritika mora da ide tiho, diplomatski i kroz oprezne floskule. To međutim ima svoju cenu, baš kao i ćutnja, jer na kraju krajeva cenu plaćaju kineski opozicionari.“

"Došla je kao glas Evrope"

Pod naslovom „Ledeno hladan režim“, list Švebiše cajtung piše o poseti nemačke kancelarke Angele Merkel Kini: Došla je kao glas Evrope. U toku posete Kini kancelarka Angela Merkel neprestano je ponavljala poruku: kriza evra može da se reši. Merkelova je htela da smiri situaciju, jer Evropi su potrebne kineske investicije. Poruka je primljena. Merkelova važi za partnera od poverenja. Poruka Kine Merkelovoj je glasila: Peking je sada odlučniji da pomogne Evropski stabilizacioni mehanizam. Više od toga premijer Ven Điabao nije želeo da obeća – jer svome narodu teško može da objasni da će Kina svojim teško stečenim devizama da pomogne bogatim Evropljanima. Sa druge strane, Kini je potrebna stabilna Evropa – kao važno tržište, kao važan dobavljač i kao strateška protivteža Sjedinjenim Američkim Državama. Istovremeno, samopouzdanje Kine i dalje raste. Kao najveći svetski poverilac sa milijardama visokim rezervama, Narodna Republika već sada drži SAD u šaci, a vremena kada su Kinezi – kojih u međuvremenu ima 1,3 milijarde – bili jeftini radnici za svet odavno su prošla.

Kina strateški odlučno jača moć u formi sirovina, deviza i znanja. To nije vidljivo samo u Aziji, Americi i Africi, već direktno pred kućnim pragom. Na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu još jednom je zaključeno da se fokus svetske politike preselio u Aziju. Pod tim okolnostima pitanje poštovanja ljudskih prava postaje periferno pitanje. Nemačka kancelarka direktno je videla kako se, inače veoma pristojni domaćini odnose prema kritičarima režima. Jednog borca za zaštitu ljudskih prava policajci su sprečili da poseti kancelarku u nemačkoj ambasadi. Funkcioneri u Pekingu na taj način su stali na put najmoćnijoj evropskoj političarki i time pokazali da se iza strateškog partnera i dobrog prijatelja krije ledeno hladan režim.“

Nasamarena kancelarka

„Angeli Merkel ne može da se zameri nedostatak hrabrosti. Za razliku od prethodnika Šredera, Merkelova je oduvek jasno ukazivala na povrede ljudskih prava u Kini. Prilikom poslednje posete je zato bila dobrano nasamarena", piše Rajniše post. "Kada gosti koje je kancelarka pozvala, kao što je advokat za zaštitu ljudskih prava Mo Šaoping ne smeju da je posete i kada kancelarka ne može da se sastane sa novinarima koji kritički pišu režimu, onda nastaje situacija koju šefica nemačke vlade ne može tek tako da prihvati. Ona nije morala da prekine posetu, ali nekoliko jasnih reči bi bile dobrodošle. Ekonomski odnosi sa Kinom su važni i zahtevaju veliku političku saradnju. Međutim, mnogi Kinezi očekuju, da mi Nemci kao jedan od najvažnijih trgovačkih partnera odlučno zastupamo univerzalne vrednosti kao štu su ljudska prava i demokratija. Ako smo za spas evra toliko zavisni od kineskog novca, da se više ne usudimo da o tim pitanjima govorimo, onda je to veoma loše. U tom slučaju više nismo ravnopravni partneri sa Kinezima.“

Priredio: Boris Rabrenović

Odg. urednica: Ivana Ivanović