Računare ćemo uskoro motati u rolnu

Andre Gejm i Konstantin Novoselov su nagrađeni za svoje „značajne eksperimente sa dvodimenzionalnim materijalom grafenom“. Kada je Komitet za dodelu nagrade pozvao telefonom Andrea Gejma u Mančester, gde on živi, veza je bila tako loša da je to bilo gotovo simpatično. Kada je 51-godišnji naučnik konačno stigao do telefona, zvučao je kao da nema nameru da zbog Nobelove nagrade bitno izmeni svoje dnevne planove: „Dobro mi je“, rekao je, „dobro sam spavao. Ne, nisam očekivao Nobelovu nagradu ove godine. Mislio sam da će je dobiti jedan kolega – astrofizičar. Sada ću na posao, moram da napišem još par pasusa koje je još prošle nedelje trebalo da završim.“

Dve vrste dobitnika Nobelove nagrade

Gejm je dodao da postoje dve grupe dobitnika Nobelove nagrade. U jednoj grupi su oni koji po dobijanju nagrade prestaju da rade; u drugoj su naučnici koji misli da su nagradu dobili slučajno. Gejm, koji ima holandsko državljanstvo, za sebe kaže da ne pripada nijednoj od pomenutih grupa. Dodaje da njegovo istraživanje, kao i rad 36-godišnjeg i isto tako nagrađenog kolege Novoselova o grafenu, još nisu dovršeni. Novopečeno nobelovac kaže i da se nada da će grafen izmeniti naš život kao što je to svojevremeno učinila plastika.

Tanak kao mačija trepavica

Grafen je materijal u kome su atome ugljenika povezani u sloj koji ima debljinu samo jednog atoma, što mu daje električnu provodljivost i veliku propustljivost svetlosti. Osim toga, grafen je ekstremno jak i elastičan, kao što kaže član Akademije, Ingmar Ludstrem: „Ako bismo od grafena napravili viseću ležaljku veličine jednog kvadratnog metra, ona bi mogla da drži mačku tešku četiri kilograma, iako bi sama ležaljka imala debljinu samo jednog atoma i težinu od jednog miligrama – baš kao i mačja trepavica“. Te osobine već su urodile vizijama računara koji mogu da se smotaju u rolnu – korejski naučnici su već uspeli da od grafena naprave listove velikih površina.

Autori: Albreht Brajtšu / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković