Radio-stanica na latinskom

U živahnom kafiću u centru Helsinkija student Anti Ijas lista latinski rečnik na svom Afonu. Traži kako se na latinskom kaže Dojče vele.

„Možda 'Unda teotonica', ali nisam siguran da li je tačno“, kaže on. „Hm, da li bi se tu koristilo 'teotonica'? U stvari nikad nisam pisao nešto 'nemačko', ali ... to mogu brzo da utvrdim.“

Sigurno da mu se može oprostiti to što nema odmah spreman odgovor. Jer, u Ciceronovom jeziku verovatno nije previše često korišćen pojam „Dojče vele“ (nemački talas). „'Unda germanica' – to zvuči dobro“, kaže Ijas nakon što je za taj težak problem pronašao rešenje.

Jasno je i zašto je taj prevod bio toliko težak: kao i većina drugih radio-televizijskih stanica, ni Dojče vele ne emituje program na latinskom. A ukoliko bi se to u budućnosti promenilo, Anti Ijas mogao bi da pomogne, kao i ostali članovi male ekipe zadužene za „Nuntii latini“, program koji međunarodni radijski svet obogaćuje daškom antike.

Težak izgovor

Laura Nisinen za mikrofonom čita vesti: Margaret Thatcher, pristina princeps ministra Britanniae octoginta septem annos nata, die Lunae mane diem supremum obiit. Causa mortis nuntiatur fuisse infarctus cerebri.

Ta vest iz aprila, o smrti bivše britanske premijerke Margaret Tačer, pokazuje neke od poteškoća s kojima se suočava taj neobični radijski program. „Kod ličnih imena, bez obzira na to da li su ona finska ili engleska, teško je preći sa latinskog izgovora i izgovoriti to englesko ili finsko ime, i onda opet nastaviti na latinskom“, kaže Laura Nisinen za DW. „Zato bude teško da se tečno izgovori čitava rečenice, iako ime samo po sebi stvari nije tako teško za izgovor.“

Latinski Ajfon

Još jedan izazov je razumljivim latinskim opisati tehnološke koncepte koje bi Cezar i njegovi podanici sigurno teško shvatili.

U poslednjih više od dvadeset godina program na latinskom obradio je sva moguća područja, od „investigatio genorum“ (genteskog istraživanja) do „arma perniciosa“ (oružje za masovno uništavanje). Neki od prevedenih pojmova na latinskom zvuče prilično nezgrapno, ali ima i pojmova koji zvuče vrlo precizno i elegantno, na primer izraz za aktivistu za zaštitu životinja – „zoophilus“ ili za svemirsku stanicu „astropolis“. Dok je pojam „internet“ neproblematičan, neke druge tehničke pojmove teško je prevesti.

„Očigledno je da je 'inter' ionako latinska reč, a pojam 'net' prevodimo sa 'rete', objašnjava Nisinen. „Imamo dakle perfektan latinski prevod toga pojma. Mislim da Ajpod (iPod) ne bi trebalo da prevodimo kao 'ee-poose' ili tako nekako. To bi bilo suviše glupo. Rimljanin bi na to sigurno umro od smeha.“

Finski fanovi latinskog

Ekipa „Nuntii latini“ svake nedelje odabere pet ili šest tema. Program počinje najvažnijim međunarodnim vestima nakon čega sledi tema iz kulture. A bude mesta i za lokalne, finske teme.

Iako u finskom jeziku gotovo da nema latinskog uticaja, prvi muzički komad komponovan u toj zemlji bio je onaj latinske pesme „Ramus virens olivarum“. Latinski natpisi krase zgradu Univerziteta u Helsinkiju, izgrađenu u 19. veku. Od 20. stoleća u Finskoj se veoma ceni znanje latinskog jezika.

Ijas je naročito ponosan na to što se vesti na latinskom jeziku emituju u udarnom terminu: „Pretpostavljam da su Nuntii latini u Finskoj vrlo poznati jer se emituju neposredno pre glavnih vesti dana“, kaže Ijas.

„Latinski nije mrtav jezik“

Pre nekoliko godina Nuntii latini je dobio međunarodnu konkurenciju. Od 2001. nemački Radio Bremen takođe emituje vesti na latinskom. Anti Ijas, Laura Nisinen i njihovi slušaoci to tumače kao znak da je jezik koji se govorio u polovini tada poznatog sveta, i dalje živ. „Šta se točno misli kada kažemo da je latinski jezik mrtav“, pita Ijas. „Obično to znači da taj jezik više ni jedan narod ne koristi kao maternji jezik. A engleski se smatra vrlo živim jezikom jer ga mnogo ljudi govori kao drugi ili treći jezik. Zato se i ova upotreba jezika gleda kao znak njegovog života.“

Nuntii latini je u međuvremenu postao poznat i van Finske. Anti Ijas zadužen je za korespondenciju, on odgovara na pisma slušalaca i čitalaca iz sveta, a mnoge odgovore piše na latinskom. Već se dopisivao sa slušaocima iz Sjedinjenih Država, Španije i Japana. I iz Nemačke dobija mnogo pošte, najčešće sa napomenama u vezi sa izgovorom i gramatikom.

Autori: Ričard O'Brajan / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković