Radnička sirotinja

Osoba koja zarađuje 60 odsto prosečne zarade u Americi pripada takozvanom siromašnom radničkom staležu. „Vorking pur“ stalež živi od minimalnog prihoda, iako većina pripadnika radi čak tri posla. Kevin Sedžvik, na primer, ima samo 25 godina, ali i trostruko radno iskustvo: ujutru šeta pse, posle podne raznosi poštu, a noću radi u supermarketu.

550 dolara za garsonjeru

Po potrebi radi i kao baštovan, popravlja satove i jedva da je imao vremena da nešto kaže:

„Sedam dolara i 15 centi zarađujem na sat, a čak 550 dolara košta samo jedna garsonjera u Vašingtonu. Cene samo rastu, a plate se ne povećavaju.“

Da stvar bude gora, Kevin Sedžvik kaže da se neki njegovi prijatelji hrane mačjom hranom. Takvi ljudi pripadaju sve brojnijem sloju siromašnog radničkog staleža, koji maltene non-stop rade ne bi li preživeli. Na kraju im skoro ništa ne ostaje u kasi za lekara ili porodične potrebe. Sandra Robertson iz Koalicije protiv gladi kaže da su neki porodični slučajevi groteskni:

Auto kao stan

„Upoznali smo četvoročlanu porodicu koja je po najvećoj hladnoći živela u autu koji su istovremeno koristili i kao prevozno sredstvo. Iako su oba roditelja bila zaposlena, nisu mogli da obezbede krov nad glavom. “

Od prošle godine, broj Amerikanaca kojima je potrebno stalno radno mesto je porastao za 20 odsto. Svaki treći Amerikanac je na rubu egzistencije, dok se donja granica siromaštva menja iz meseca u mesec, a obezbeđivanje osnovnog životnog standarda iz dana u dan je sve skuplje. Američki san više ne postoji. Java nosi samo jednu poruku: u doba globalizacije se treba snaći. Ostaje još pitanje kako, kada su u sve manje industrijalizovanoj Americi fabrički radnici sve manje na ceni.