Radno mesto za autiste

Oni su često dobro obrazovani i stručni. Razmišljaju logički i analitički, mogu dobro da se koncentrišu i to na zahtevne zadatke koji se često ponavljaju. Precizni su, pedantni i postavljaju sebi visoke standarde kada je u pitanju kvalitet. Radi se zapravo o savršenim radnicima, pogotovo u tehničkim zanimanjima i logično bi bilo da se poslodavci za njih otimaju.

Ali, radi se o osobama sa autizmom. Zapravo o blažem obliku tog poremećaja, tzv. Aspergerovom sindromu. Od tog poremećaja samo u Nemačkoj boluje oko 250.000 osoba i uprkos svim gore navedenim sposobnostima, biroi za zapošljavanje taj deo stanovništva smatraju radno nesposobnim.

Drugačiji od ostatka obolelih

Samo 15 odsto osoba sa Aspergerovim sindromom ima posao. Najvažniji razlog za to jeste činjenica da osobe sa tim poremećajem imaju poteškoća sa uklapanjem u socijalno okruženje. Ali upravo to je ono što većina poslodavaca od svojih radnika očekuje: sposobnost uklapanja u tim, istančani osećaj u odnosima i komunikaciji sa kolegama.

Sve su to sposobnosti koje obolelima od Aspergerovog sindroma nedostaju. Tobijas Altrok (26) boluje od tog poremećaja. Školu je morao da napusti pre mature, a na mesto za obrazovanje u nekom od preduzeće čekao je godinama. „Često sam slao ponude i molbe, ali sam uvek bio odbijan iako su mi ocene dobre“, kaže Altrok. On zna da ga poslodavci ne prihvataju zbog njegove bolesti. „Moj psihijatar mi je jednom prilikom rekao da mi ni on ne bi dao posao. Najkasnije nakon početnog razgovora vidi se da nisam kao ostali i da ne funkcionišem kao ostatak radno sposobnog stanovništva“, kaže Altrok.

Autisti – informatičari

Početkom novembra Altrok je dobio priliku da pokaže koje sposobnosti se u njemu kriju. U berlinskoj savetničkoj firmi „Autikon“ (Auticon) dobio je posao kao savetnik, uz punu i tržištu rada primerenu platu. Preduzeće „Autikon“ posreduje između informatičara obolelih od autizma i zainteresovanih poslodavaca.

Osnivač „Autikona“ Dirk Miler-Remus na ideju o osnivanju te neobične firme došao je iz ličnih razloga. Njegov sin, naime, takođe boluje od Aspergerovog sindroma. „Moj sin je zapravo nesposoban u savladavanju običnih svakodnevnih stvari, ali je zato izuzetan stručnjak i poseduje mnoge istančane sposobnosti“, kaže Miler-Remus. Tako se rodila ideja o osnivanju preduzeća koje će znati da iskoristi sposobnosti osoba sa autizmom.

Zaljubljeni u preciznost

Zbog svojih sposobnosti na području analitičkog razmišljanja, radnici sa autizmom su naročito traženi u segmentu kontrole kvaliteta. Idealne predispozicije za rad u kontroli računarskih programa, posebno zbog činjenice da su mnogi autisti, uglavnom na samoukoj bazi, dobri poznavaoci sveta informatike. I upravo se za to specijalizovala firma „Autikon“. „Od svoje osme godine se bavim računarima; programiram i rešavam probleme vezane i uz hardver i softver“, kaže Tobijas Altrok.

Važnu ulogu u integraciji obolelih od autizma u „normalno“ radno okruženje igraju i tzv. „job-coaches“. Ti stručnjaci se brinu za to da radno okruženje bude prilagođeno autistima: da ne bude prehladno ili pretoplo, da nema zvukova koji bi autistima mogli da smetaju, da je osvetljenje u redu. Ali „"Job-Coachis“ pripremaju i radnike u preduzeću na nove kolege. „Autista se mnogi čak i plaše, a još više se plaše sopstvene reakcije ne nekoga ko nije uobičajen. Mi im pomažemo da savladaju te strahove i uspostave komunikaciju“, kaže Elke Zeng, jedna od „job-coachesa“, firme „Autikon“.

„Nikad mi nije bilo bolje“

Zainteresovanost za radnike sa autizmom postoji i „Autikon“ uskoro otvara ekspozituru u Minhenu i Diseldorfu. Ta firma za sada „nudi“ samo stručnjake u IT branšama, ali mnogi autisti poseduju izvanredne sposobnosti i u jezičkim i kulturnim segmentima.

Od aktivnog uključenja osoba obolelih od autizma u radni život profitiraju i preduzeća, ali i država za koju svaki zaposleni autista donosi i manje troškove. Ali šta je sa samim obolelima? Elke Zeng na to odgovara opisujući šta je nedavno doživela od jednog svog štićenika. „Nedavno mi je jedan autista rekao: 'Sad u stvari imam zakazano kod psihijatra, ali mislim da mi to uopšte više nije potrebno. Otkako sam ovde i otkako radim, zaista mi ide dobro'.“

Autori: Insa Vrede / Nenad Kreizer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković