„Ramštajn“ – samo rok bend ili neonacisti?

Otkako je 1994. godine osnovan istočnoberlinski bend „Ramštajn“ (Rammstein) ne može da prođe godina, turneja ili album, a da se uvek iznova ne priča o fenomenu „Ramštajn“. Da li su se bivši pankeri nazvali prema vojnoj bazi Ramštajn u kojoj se dogodila avionska nesreća? Da li se u video „Stripped“ poigravaju sa estetikom nacističke Nemačke jer su oni neonacisti? Ili je samo reč o rok grupi koju mediji ne žele da shvate?

„Ne volimo kopije. Hoćemo da budemo originalni. Ima jedna tako lepa indijanska izreka: ’Kada pođeš tuđim stopama, ne ostavljaš tragove’“, kaže Paul Landers, gitarista „Ramštajna“. On i njegov bend ostavili su tragove. Kao najpoznatiji predstavnik „Nove nemačke žestine“ (Neuen Deutschen Härte), mešavine elektronske muzike i hevi metala, „Ramštajn“ je tokom godina postao nemački muzički izvozni proizvod broj jedan. Više od 15 miliona prodatih albuma širom sveta, više od 300 međunarodnih nagrada.

A nevolje zbog njihovih nastupa i tekstova počele su još na početku. „Uvek smo činili tako kao da je Nemačka jedna potpuno normalna zemlja, kao svaka druga zemlja, kao Mađarska. Ali nije. I morali smo to da prihvatimo. Bio je rat, bilo je to vreme o kojem se nije govorilo. I bavimo se time u nedogled“, seća se Paul Landers.

„Oni žele da moje srce bude na desnoj strani,
ali kad sam pogledao sam, otkrio sam – ono udara levo…“ *

Bomba od šest komponenata

„Ramštajn“su postali poznati široj publici filmom Dejvida Linča „Izgubljeni autoput“ (Lost Highway). U potrazi za rediteljem za njihov prvi video-spot, članovi benda poslali su svoj prvi album svim filmskim stvaraocima koje su znali iz bioskopa. Linč nije režirao njihov spot, ali je zato pesma „Udaj se za mene“ (Heirate mich) propraćena scenom nasilnog seksa.

Onaj ko u tekstovima traži provokativne sadržaje, taj će ih i naći: ubistvo majke, incest, sado-mazo alegorije, krv i trulež… Ali tu je i teška, i na morbidan način lepa romantika.

Muzičari od osnivanja odbijaju da govore o svom umetničkom konceptu, ali nema albuma bez negativnog odjeka u medijima: to su silovateljske fantazije, veličaju nasilje... Ali „Ramštajn“ ostaje „Ramštajn“. Umesto da popuste pritisku medija, nastavljaju sa urnebesom. Paul Landers kaže da drugačije ne ide: „Većina ideja je najčešće provokativna. Mi smo bomba od šest komponenata. Pojedinačne komponente su još i u redu, ali kada se spoje, dolazi do hemijske reakcije i tada se sve dešava.“

Ljudožderi, Leni Rifenštal pa porno film…

„Ramštajn“ je najpopularniji nemački bend u inostranstvu. Japanci pevaju njihove tekstove na nemačkom od reči do reči, stadioni u Latinskoj Americi su prepuni, a Amerikanci vole njihov „Rammsteen“. Skoro da nijedna nagrada „Gremi“ nije prošla bez nominacije. Ali bend je naučio lekciju sa nemačkim medijima. Članovi skoro da više i ne daju intervjuee. Pevač Til Lindeman potpuno odbija da razgovara sa nemačkim novinarima.

Poslednji album „Ljubav je za sve nas“ (Liebe ist für alle da) izdat je 2009. i tada se ponovo desio šok. Posle ljudoždera Armina Majvesa i estetike filma „Olimpija“ Leni Rifenštal, na programu je bio porno. Zajedno sa kultnim rediteljem Jonasom Akerlundom bend je snimio singl „Pussy“, pornografski film u jednom berlinskom klubu. Prosta, naivna provokacija? Paul Landers kaže:

„Nemam nikakvu lukavu teoriju o tome zašto smo od pornića napravili video. To smo učinili iz gluposti. Ali kako to zvuči u intervjuu? Mi smo dovoljno glupi da to učinimo“, kaže Paul Landers.

Na crnoj listi

Savezni zavod za ispitivanje medijskih sadržaja koji ugrožavaju mlade stavio je poslednji album „Ramštajna“ na crnu listu. Bivša ministarka za porodicu Ursula fon der Lajen lično je predala tužbu. Sadistička fantazija „Nanosim ti bol“ (Ich tu dir weh) i nekoliko slika na omotu su ih uznemirili. Još od 1987. nikada nije bio kompletan album nekog benda stavljen na crnu listu, ali čitav taj postupak samo je doneo reklamu berlinskom bendu. Svetska turneja koja je usledila bila je rasprodata, a vrhunac je bio koncert u njujorškom Medison skver gardenu, kada je za samo pola sata prodato svih 12.000 karata.

Autorke: Uli Žoze Anders / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

* Deo iz pesme „Links Zwo Drei Vier“ sa albuma „Mutter“