Rama: Odnosi u „embrionalnoj fazi“

Dojče vele: Gospodine Rama, ove sedmice hteli ste da posetite Beograd, kako bi se sastali sa svojim kolegom Aleksandrom Vučićem. Zašto je poseta odložena?

Edi Rama: Nakon kvalifikacione fudbalske utakmice protiv Albanije i dešavanja na terenu i van stadiona, Srbija više nije bila spremna da se ostane kod dogovorenog datuma. Premijer Vučić me je pozvao kako bi mi preneo svoje viđenje događaja, a ja sam mu preneo svoje tačke gledišta, koje su bile u potpunoj suprotnosti sa njegovim. Ali složili smo se da je potrebno gledati napred i da je neophodno nastaviti proces, koji je inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel 28. avgusta na konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu. Na toj konferenciji po prvi put su učestvovali svi lideri Zapadnog Balkana – ne da bi se sporili o granicama, već da bi zajednički utvrdili put za političku, privrednu i socijalnu saradnju.

Kako trenutno ocenjujete odnose između Beograda i Tirane?

Svako može da vidi da se odnosi posle najnovijih dešavanja na beogradskom stadionu nalaze u nekakvoj embrionalnoj fazi. Više od jednog veka nije bilo saradnje, politički odnosi bili su svedeni na minimum i jedino čega se ljudi sećaju jesu rat, sukobi i suprotnosti.

Da li su albanske i srpske elite uopšte u stanju da vode dijalog?

Ova, 2014, je do sada bila najbolja godina za Balkan i njegovu istoriju. To je prva mirna godina u čitavom regionu, bez graničnih sukoba. Slučaj je hteo da se to dogodilo sto godina nakon Prvog svetskog rata, koji je izbio ovde, na Balkanu. To je važno jer to nam pokazuje koliko je dug bio put do te tačke. Taj trenutak ni u kom slučaju ne sme da se propusti. Čvrsto verujem da zajedno možemo da krenemo napred. Odlučan sam da preduzmem sve kako bih sprečio da nam prošlost stane na put ka ujedinjenoj Evropi. Taj mir postignut je tako što su se narodi ovog regiona opredelili za Evropu. Ipak, to je i krhki mir, ali istovremeno i veliki mir, da bi samo jedan jedini narod u regionu mogao da ga iznese na plećima. Iz tog razloga moramo zajedno, ruku pod ruku, da idemo sa ujedinjenom Evropom. Opet, Evropa mora da shvati da joj je ujedinjenje sa Balkanom potrebno isto toliko koliko je i Evropa potrebna Balkanu. Nasuprot umora od proširenja unutar EU, sada stoji umor od večnog čekanja i nužnosti da se bude strpljiv, među zemljama Balkana. Moramo učiniti sve da nas taj umor ne spreči u našim naporima za budućnost. Posledice bi bile katastrofalne za obe strane.

Albanski fudbaleri na terenu branili su zastavu „Velike Albanije“. Vi gospodine Rama kažete da ste ponosni na igrače. Da li je ta zastava Vaša zastava?

Dve stvari su me duboko začudile: Prvo da je zastava sa nekim albanskim nacionalnim simbolima – koja nije ni naša nacionalna zastava, niti zastava neke „Velike Albanije“, već leteća avet koju smo i mi prvi put videli – u stanju da izazove tako veliki, politički bes u Beogradu. Očekivao sam da utakmica bude „uzavrela“, na kraju krajeva susret Srbija-Albanija je bez sumnje derbi na Balkanu i iz tog razloga sam naše navijače i odgovorio od puta za Beograd. Ali to što se na beogradskom stadionu 40 minuta uzvikivalo „Ubij Albanca! Ubij Hrvata!“ – to nisam mogao ni da zamislim. Kao ni to da je zvanična srpska retorika posle utakmice biti ista kao i rasistički antialbanski horovi međunarodno priznatih huligana, koji su utrčali na teren kako bi naše igrače udarali stolicama u glavu. I drugo, i to je bio vrhunac: nisam mogao ni da pomislim da će zapadni mediji u toj meri izgubiti ravnotežu u korist propagandne državne srpske štampe, i da će mog brata označiti kao uzrok nemira, bez da su njega ili neki drugi izvor konsultovali. Kako jedna osoba može da se linčuje širom sveta, od strane ozbiljnih medija, poznatih po svojoj etici, bez da su njega pitali za mišljenje? I kako je moguće da ugledni mediji pažnju posvećuju tom parčetu tkanine, a ne rasizmu ili fizičkom nasilju protiv gostujuće ekipe na kvalifikacionoj utakmici za Evropsko prvenstvo – samo zato što je navodno odgovorna osoba, brat premijera te zemlje? Što se naših igrača tiče, ponosan sam da nisu tapkali u mestu pred groznim ispadima psihičkog i fizičkog nasilja, već su igrali bolje od Srba, imali mnoge šanse i bez sumnje igrali sa dostojanstvom.

Da se vratimo simbolici: Koliko je velika opasnost od „velikoalbanskog“ nacionalizma u regionu?

Termin „Velika Albanija“ odražava iskonski strah Srba. To nije albanski projekat. „Velike Albanije“ nema na političkoj agendi, nijedna politička stranka u Albaniji ne sledi taj cilj. Čak ni najveći sanjar među albanskim nacionalistima u zastavi iznad beogradskog stadiona nije video svoj san. Većina Albanaca želi „Veliku Evropu“ sa Albanijom, Kosovom i svim zemljama u regionu. Nacionalizam je bez sumnje velika opasnost u regionu u kome haraju nezaposlenost i siromaštvo. Na to dolaze još i društveni nesporazumi i osećaj isključenosti od ujedinjene Evrope. Ne sme da se zaboravi ni to da je Balkan multietnički i multireligiozni region. Ta činjenica čini miran suživot koji smo postigli još dragocenijim, ali i povećava eksplozivni potencijal u slučaju da mir ne podrže evropski projekti za integraciju, saradnju, zapošljavanje i produktivnost.

Kakav je odnos Albanije prema Albancima u susednim zemljama, na Kosovu, u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori i Grčkoj?

Naš stav je jasan kao sunčeva svetlost: ujedinjeni na putu ka Evropi!

Edi Rama je premijer Albanije od 2013. godine. On je i predsednik Socijalističke partije Albanije, političke organizacije naslednice nekadašnje Komunističke partije. Rama je ranije bio umetnički aktivan i kao slikar izlagao je u Parizu.