„Rasejan i glup“ zahvaljujući Internetu

"Moramo znati da internet obogaćuje, ali i ugrožava ljudski mozak. Više nego ikada moraćemo MI da odlučujemo šta "puštamo" u naše glave", naovid Frankfurter algemajne cajtung.

Najpre o velikoj "bezbednosnoj konferenciji" u Minhenu o kojoj "Zarbriker cajtung" piše:

"Šef iranske diplomatije neočekivano dolazi u bavarsku prestonicu; Kina će takođe imati visokog predstavnika. Konferencija u Minhenu nije zvaničan skup, već neformalno okupljanje na kome se može opuštenije razgovarati. Zato bi ove godine minhenska Konferencija mogla da postane važna kao nikada do sada".

"Lajpciger folkscajtung" piše:

"Činjenica je da je predsednik Ahmadinedžad, na unutrašnjepolitičkom planu, do guše u problemima, i da nasilje vojske neće moći na duže staze da zaustavi promene. Ipak oprezno popuštanje u sukobu oko nuklearnog programa, moglo bi poboljšati poziciju Teherana. Ipak skepsa ostaje, jer Ahmadinedžad je toliko puta do sada prevario Zapad".

"Der noje tag" prenosi:

"Kina prvi put ima visokog predstavnika u Minhenu. Ipak Narodna republika je svuda prisutna, iako nema svog člana za stolom. Bilo da je reč o nemačko-francuskom samitu u Parizu ili savetovanju o budžetu SAD, indirektno je Kina uvek prisutna. Ali, uprkos svoj moći, Kina je jedan nestabilan džin. Zemlji je potreban privredni rast od najmanje osam odsto, kako bi u granicama držala socijalne tenzije i izbegla nemire. Tako bar kažu stručnjaci koji istovremeno i prognoziraju: Glad Kine za energijom, sirovinama i rastom, mogao bi biti osnova iduće svetske ekonomske krize".

"Zidojče cajtung" piše:

"Možda čovek mora da se oprosti od čežnje za bezbednim svetom. Možda čovek mora da prihvati pretnju i povuče granicu ako želi da svede nesigurnost na najmanju moguću meru. Ne može biti da strah od nove nebezbednosti parališe, inače funkcionalno i suštinski stabilno, društvo. Još uvek važi poruka napada od 11. septembra 2001. da teror u 21. veku ima uticaja pre svega u našim glavama".

u nastavku: O „dvostrukom dejstvu“ Interneta

"To moramo da znamo" naslov je feljtona u "Frankfurter algemajne cajtungu" o uticaju Interneta na ljudski mozak. Ako ne želimo da budemo sve rasejaniji ili gluplji, moramo samo da odlučimo, šta iz "velikog mozga" zvanog Internet još želimo da pustimo u naše glave.

"Najpre jedno budalasto pitanje. Kojim mozgom najviše mislite, sunđerastim u Vašoj glavi, ili elektronskim pod Vašim prstima? Poslednjih godina sve više se "držimo" gigantskog, spoljneg mozga. Umrežen svet povezan sa računarskim centrima odgovara na naša pitanja, ispravlja gramatičke greške, pruža svakojake informacije, i za razliku od opremljenosti našeg mozga, taj spoljni mozak nikada ne zaboravlja. Taj mozak hrani se svim i svačim, kljukamo ga četovima, klikovima, dopunama i promenama u Vikipediji, i tako postaje sve pametniji. Ako bismo se odrekli našeg zajedničkog mozga to bi bilo kao da smo dobrovoljno pristali na lobotomiju.

Uprkos tome, svako od nas mora da razvije strategiju za sopstvenu glavu. Šta moramo da sačuvamo u našem biološkom mozgu, dok se eksterni mozak stalno razvija i uči? Ukratko, šta moramo znati? U principu nalazimo se pred sličnim izazovom kao i kod ishrane. Veći deo svog života na Zemlji, čovek je morao da traga za hranom. Ali u našem bogatom društvu, izobilje u hrani, tera naše halapljive instinkte za svakojakom hranom u gojaznost. Tako je i sa informacijama. Dugo su bile raritet. Ali sada plivamo u njima. Time hranimo elektronski mozak, a rizikujemo izgladnjivanje našeg sopstvenog. Zato moramo selektovano propuštati informacije u naše glave.

Autor teksta, američki novinar Stiven Bejker, priznaje da je mogao da formuliše problem i izazove, pred kojima se nalazimo, ali ne i da ponudi odgovor na pitanje, šta moramo znati? Jedino dodaje, to je pitanje „naše generacije".

priredila Ivana Ivanović

odg. urednik: N. Jakovljević