Raspadaju li se još neke države u Evropi?

Kad se na nekoj međunarodnoj utakmici španske fudbalske reprezentacije svira himna, na tribinama se ne peva. U najboljem slučaju može se čuti neki la-la-la na melodiju himne. Razlog je što ne postoji zvanični tekst himne. Španija je zemlja s više različitih narodnih grupa koje imaju sopstveni jezik. Iako je zvanični jezik španski, na regionalnom nivou on igra drugorazrednu ulogu.

U Kataloniji, jednoj od privredno najjačih regiona Španije, birači su u nedelju (26.11.2012.) bili pozvani na birališta. Pokrajinski premijer Artur Mas, iznudio je prevremene izbore kako bi ojačao svoju poziciju i potom započeo borbu za odvajanje od Španije. Ali, preračunao se. Njegova stranka CiU osvojila je samo 50 od 135 mandata. Ostala je, istina, najjača stranka, ali je izgubila 12 mandata.

I levi i desni separatisti

Profesor politologije na Minhenskom univerzitetu i stručnjak za regionalnu integraciju Bertold Ritberger ipak u rezultatima izbora ne vidi glasanje protiv otcepljenja nego smatra da je pokrajinska vlada kažnjena zbog drugih pogrešnih poteza. "Izbori pokazuju da se zagovaranjem separatizma mogu osvojiti glasovi, ali to ne znači automatski da će birači reći da je to najvažnija tema", kaže Ritberger u razgovoru za DW.

Naime, levo orijentisani zagovornici autonomije (ERC) povećali su broj mandata u pokrajinskom parlamentu. A premijer Mas je odmah poručio da ostaje pri stavu o održavanju referenduma o nezavisnosti Katalonije.

Svađa oko novca

Autonomija Katalonije protiv volje centralne vlade u Madridu bila bi novina u jednoj demokratskoj zemlji u posleratnoj Evropi. Naime, dosad su se raspadale samo nedemokratske države. Od Čehoslovačke su 1993. mirnim putem nastale Češka i Slovačka. Nakon referenduma o nezavisnosti i proglašenja nezavisnosti pojedinih republika bivše Jugoslavije došlo je do rata. Višenacionalna država Jugoslavija se raspala. Kosovo je poslednje proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. Njegov međunarodno-pravni status ni do danas nije potpuno jasno regulisan.

Iako ima puno razloga za separatističke tendencije, te iako sopstveni jezik i kulturni identitet igraju važnu ulogu, gotovo uvek za nezavisnošću teže privredno jači regioni, poput Katalonije u Španiji, Južnog Tirola u Italiji ili Flandrije u Belgiji. Ti regioni uvek smatraju da u zajednički budžet više uplaćuju nego što iz njega dobijaju te da subvencionišu ekonomski slabije razvijena područja. Zato je i aktuelna finansijska i privredna kriza dodatno podstakla separatističke težnje. Pri tom nijedan region ne želi da izađe iz Evropske unije. Naprotiv, Katalonija, Južni Tirol ili Flandrija bi kao samostalne države (p)ostale članice EU-a.

Škoti imaju himnu – s tekstom

Nešto drugačija je situacija u Škotskoj. Tamo su separatistička nastojanja formalno najdalje otišla: 2014. će se održati referendum o nezavisnosti Škotske od Ujedinjenog Kraljevstva.

U Škotskoj su privredni interesi u drugom planu. Škotska nije u sklopu Britanskog kraljevstva izraziti privredni motor. "Kod Škota se uopšte ne zna da li bi sopstveni budžet bio dovoljan za podmirivanje socijalnih potreba vlastitog stanovništva", kaže Roland Šturm, politolog sa Fakulteta Erlangen-Nirnberg u razgovoru za DW. Možda je to razlog što bi prema aktuelnim ispitivanjima javnog mnjenja samo jedna trećina Škota glasala za nezavisnost. Ali, u jednoj stvari su Škoti u boljoj poziciji od Španaca i Katalonaca: oni imaju sopstvenu fudbalsku reprezentaciju, kao i zvaničnu himnu koja se svira i peva uoči međunarodnih utakmica.

Autori: Markus Litike / Anto Janković

Odg. urednica: Ivana Ivanović