Raste optimizam u pregovorima sa Iranom

Prvi put na pregovorima pet zemalja s pravom veta u Savetu bezbednosti UN i Nemačke sa Iranom učestvuje i jedan visoki američki zvaničnik. Na pregovore u Ženevu doputovao je državni podsekretar SAD Vilijam Berns. Iako se ovih dana iz Teherana moglo čuti da se "Iran nada konstruktivnim susretima u Ženevi", očekivanja obeju strana uoči skupa u Švajcarskoj bila su suzdržana. Povod za to su dva pitanja, čije rešavanje u ovom trenutku ne može da se proceni. Prvo: Iran je uputio "šestorki" protivpredlog na ponudu o ekonomskoj saradnji, ali Teheran još nije jasno odgovorio na predlog zapadnih pregovarača. I drugo: kako će se učešće Vilijama Bernsa odraziti na dalji tok pregovora?

"Mirovna" ponuda Iranu

Kada je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana 14. juna u Teheranu Irancima predstavio ponudu "šestorke", svetska javnost ponadala se da je rešenje jednog dugog konflikta blizu. Pet zemalja s pravom veta u Savetu bezbednosti i Nemačka ponudile su Iranu saradnju na području energije, pa čak i oko razvoja nuklearne tehnologije... I ne samo to: ponuda je obuhvatala i ekonomske, razvojno-političke i poljoprivredne aspekte, kako je rekao Solana.

"Mislim da se nalazimo u "win-win" situaciji (situacija s više dobitnika, op.a.), i mi svi u njoj možemo da profitiramo. Iran će moći da sarađuje s međunarodnom zajednicom, a međunarodna zajednica će dobiti garancije da iranski nuklearni program nije vojne prirode."

Najosetljivija tačka eventualnog sporazuma jeste program obogaćivanja uranijuma. Međunarodna zajednica već mesecima od Irana zahteva da obustavi te aktivnosti, ali Teheran zahteve ne prihvata. Iranski čelnici tvrde da u skladu s međunarodnim ugovorom o neširenju atomskog naoružanja, svaka zemlja potpisnica, pa tako i Islamska republika, ima pravo na mirnodopsko korišćenje atomske energije.

"Crvena linija" iranske politike

Iran ipak, između redova, pokazuje i određenu dozu fleksibilnosti. Krajem juna, ministar spoljnih poslova Manušer Motaki predao je generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu svoju listu predloga o rešenju spora. Iran, između ostalog predlaže da nuklearne aktivnosti te zemlje nadziru međunarodni posmatrači. Bez obzira na tu "fleksibilnost", vrlo je teško da se shvati šta Iran u stvari želi. Početkom ove nedelje, duhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei naglasio je da njegova zemlja neće dozvoliti da se na nju vrši pritisak spolja, odnosno da Iran neće odustati od svojih zahteva. On je to slikovito opisao izrazom "crvena linija", linija preko koje Iran ne namerava da ide. Drugim rečima, međunarodni zahtevi za odustajenjem od obogaćivanja uranijuma, za Teheran su neprihvatljivi.

Atmosfera između pregovaračkih strana u međuvremenu je postala malo bolja nego pre par mjeseci. Još uvek je otvoreno kako će Iran reagovati na činjenicu da na pregovorima u Ženevi učestvuje i američki zvaničnik Vilijam Berns. Državni podsekretar u ministarstvu spoljnih poslova u Vašingtonu po rangu je najviši američki službenik koji u poslednjih 30 godina učestvuje u bilo kakvim pregovorima s Iranom. Njegov dolazak u Švajcarsku u međunarodnim se krugovima tumači kao znak popuštanja napetosti na relaciji Teheran-Vašington. Ako se setimo i toga da SAD razmišljaju o ponovnom otvaranju diplomatskog predstavništva u Iranu, posle 25 godina, optimizam uoči susreta "šestorke" i iranskog pregovarača u Ženevi raste.