Raste poverenje u EU

Kampanja uoči izbora za Bundestag (22.9.2013.) biće prva u istoriji SR Nemačke u kojoj će jedna od najvažnijih tema biti „Evropa“. Osnivanje Evropske zajednice za ugalj i čelik 1951, potpisivanje Rimskog ugovora 1957, Francusko-nemački sporazum 1963. ili Mastrihtski ugovor iz 1994. godine nisu igrali gotovo nikakvu ulogu u tome ko će pobediti na parlamentarnim izborima u Nemačkoj. Ali to se u međuvremenu drastično promenilo, verovatno zbog toga što su evropske integracije, nakon dužničke krize u mnogim evropskim zemljama, postale veoma povezane sa klasičnim, „domaćim“ temama u Nemačkoj, a to su privreda i finansije, piše Frankfurter algemajne cajtung pozivajući se na najnovije istraživanje koje je za taj list uradio institut Alensbah.

„Iako je veliki broj građana Nemačke zabrinut zbog toga što se nikako ne pronalazi način za rešavanje ekonomskih i socijalnih problema u mnogim zemljama Evropske unije, predstava o Evropi koju imaju Nemci polako se vraća na onu od pre izbijanja krize u Grčkoj. O nekakvoj alarmantnoj situaciji nema ni govora. Na pitanje 'Koliko imate poverenja u EU?', 2011. godine 68 odsto Nemaca odgovorilo je 'ne baš mnogo' ili 'uopšte nemam'. Danas je takvih 60 odsto. U istom periodu, broj onih koji imaju 'veliko' ili 'veoma veliko' poverenje u EU, porastao je sa 24 na 33 procenta, što je isto kao i 2007. godine.“

Koja stranka se najviše zalaže za Evropu?

Upadljivo je, piše frankfurtski list, da i ugled evra nije u godinama kada se često govorilo o „evro-krizi“ nije narušen: „Iako je u periodu od 2009. do 2011. opao broj Nemaca koji izjavljuju da imaju veliko poverenje u evro (sa 44 na 17 odsto), danas je taj procenat porastao i iznosi 28 odsto. Još značajniji su odgovori na pitanje 'Da li ste za povratak nemačke marke?' Još od uvođenja evra 2002. godine većina Nemaca izjašnjavala se za marku. To se promenilo krizne 2011. godine kada je po prvi put broj onih koji su za marku i za evro bio izjednačen, 44 procenta. Danas je 50 odsto onih koji su za evro i 35 procenata onih koji su za povratak nemačke marke.“

Stiče se utisak da je evropsko jedinstvo za Nemce postalo još važnije, uprkos skepsi zbog finansijskih rizika prouzrokovanih programima za spasavanje država u krizi. Prema istraživanju instituta Alensbah svi ti rezultati idu pre svega na ruku vladajućim demohrišćanima (CDU/CSU). Na pitanje 'Koja stranka se najviše zalaže za Evropu?' njih čak 47 odsto odgovorilo je da su to demohrišćani Angele Merkel, a samo 12 procenata smatra da su u pitanju opozicione socijaldemokrate (SPD). I konačno, prema istom istraživanju, kada bi se izbori za Bundestag održavali u ove nedelje, demohrišćani bi osvojili 40, a socijaldemokrate 25,5 odsto glasova. Pored njih, u Bundestag bi ušli i Zeleni sa 12,5 odsto glasova, liberali (FDP) sa 6,5 i Levica sa 6 odsto glasova.

Veliki odmor za malo novca

Pre nego što izađu na glasanje, Nemci ovih dana kreću na odmor. List Velt objavio je spisak zemalja u kojima se Nemci osećaju „kao bogovi“, ali i onih u kojima moraju da „stegnu kaiš“. Spisak je formiran na osnovu pre svega kursa evra prema lokalnim valutama, ali i na osnovu cena. Prema tom spisku, Nemci će se najkomotnije osećati u Indiji (evro-rupija: 1:3,13), a zatim slede Južnoafrička Republika, Rusija i Poljska. Na osmom, devetom i desetom mestu su Hrvatska, Turska i Grčka (omiljene i među građanima Srbije). Najskuplje zemlje za Nemce ove, kao i prethodnih godina, ostaju Danska, Švajcarska i Švedska.

Pripremio: Ivan Đerković
Redakcija: Jakov Leon