Rasuti komadići po poljima smrti

Vrelina prašnjavog pejzaža u provinciji Kandal, južno od Pnom Pena. Da bi se zaštitio od sunca, Arun je glavu i vrat čvrsto umotao u tradicionalni, pamučni šal Crvenih Kmera – Kramu. Nizak čovek povijenih leđa je zemljoradnik i odgajivač pataka – i bivši radnik obezbeđenja Crvenih Kmera. Arun nije njegovo pravo ime.

Arun imao 16 godina kada su ga 1975. regrutovali sledbenici Pola Pota. Postao je čuvar u logoru nedaleko od njegovog sela. Slično kao u zloglasnom zatvoru Tuol Sleng u Pnom Penu, i ovde su ljudi mučeni i ubijani. Takvih logora bilo je po celoj zemlji.

Ljudi su tada bili „kažnjavani za greške“, kaže Arun. Tek kada ga konkretno pitamo, on priznaje šta to znači – brutalna mučenja i ubistva. On kaže da lično u tome nije učestvovao, da je samo morao da prosleđuje liste sa imenima osumnjičenih.

Šta mu je tada prolazilo kroz glavu? „Nisam razmišljao, samo sam pokušavao da tačno izvršavam naređenja. Plašio sam se za sebe“, kaže Arun.

Mnogi počinioci sebe vide kao žrtve

Crveni Kmeri zaista su ubijali na desetine hiljada svojih pristalica. Na početku vladavine Pola Pota, ubijani su intelektualci, funkcioneri i pristalice starog režima, a kasnije navodni disidenti u sopstvenim redovima. Zatvor Tuol Sleng pokazuje nivo koji je dostigla paranoja revolucionara: osamdeset odsto od više od 14.000 ljudi koji su umrli u mukama, bili su Crveni Kmeri.

Mnogi koji su nekada služili režimu Pola Pota, sebe vide kao žrtve. Kao i Arun, i oni ne žele da preuzmu krivicu za bilo šta. Slepu poslušnost pravdaju strahom od okrutne kazne. Prst upiru u one koji su u hijerarhiji bili iznad njih.

Studija Univerziteta Kalifornija u Berkliju pokazuje koliko duboko je ta percepcija usađena u kolektivnoj svesti: devedeset odsto Kambodžanca koji su živeli za vreme vladavine Crvenih Kmera sebe opisuju kao žrtve. Isto važi i za više od 50 odsto njihovih potomaka.

Hun Sen želi da „podvuče crtu“

Razjašnjenje pitanja krivice i danas veoma teško pada zemlji jugoistočne Azije. Pored toga, stare klike i dalje postoje i mnogi bivši funkcioneri i danas pripadaju političkoj eliti. Da je po volji vlade, pod mračno poglavlje Kambodže trebalo bi da se podvuče crta.

Premijer Hun Sen – sve do 1977. i sam komandant Crvenih Kmera – tvrdoglavo blokira sve napore u cilju suočavanja s prošlošću. On striktno odbacuje to što tribunal Crvenih Kmera (ECCC) posle osude vođa, sada želi da se bavi i drugim bivšim funkcionerima. „Kopanje po prošlosti ugrožava krhki mir u zemlji“, rekao je nedavno Hun Sen. „To bi moglo čak da dovede i do građanskog rata.“

Obostrano nepoverenje u Kambodži je zaista veliko. Nije retko da počinilac i žrtva žive vrata do vrata. Ponekad čak pripadaju istoj porodici. „Naše društvo je kao razbijeno staklo na zemlji“, kaže Jouk Čang iz dokumentacionog centra u Kambodži (DC-Cam), najvećeg svetskog arhiva o vladavini Crvenih Kmera. Sada, kaže, moramo ponovo da sastavimo komadiće stakla.

Nemačka pomaže u obradi istorije

Ne otvarati stare rane, ali ne prećutkivati pitanje krivice – to je dilema koja se otvara i kada je reč o novom spomeniku žrtvama zatvora Tuol Sleng. Oko kamenog stuba su crne mermerne ploče na kojima su imena mrtvih – civila i Crvenih Kmera. Spomenik je finansirala Nemačka, koja podržava nevladine organizacije u Kambodži koje se bave genocidom.

Međutim, Jouk Čang kaže da taj spomenik predstavlja pogrešan signal. Uprkos svoj želji za pomirenjem, ne treba sve staviti u isti koš. „Civili i ubijene pristalice nisu imali istu odgovornost.“

Premijer Hun Sen namerava da u maju da donese zakon kojim će rad nevladinih organizacija u Kambodži biti znatno strožije kontrolisan. Zvanično, on želi da ograniči uticaj stranih terorističkih organizacija. Pri tom je za njega dobrodošlo to što će tako moći bolje da se nadgledaju i civilni napori u cilju suočavanja sa genocidom.