Rat u tuđini, nerazumevanje kod kuće

Nakon misije u Avganistanu, više ništa nije bilo kao pre. Četiri slova obeležila su boravak Holgera Rosmajera u toj zemlji, za sva vremena: PTSP (Posttraumatski stresni poremećaj). Nemački vojnik se nije oporavio po povratku u domovinu. Prati od noćnih mora, konstantnih napada panike i nekontrolisanih izliva agresije. Međutim, prilično narušeno mentalno zdravlje nije njegov jedini problem.

„Sramotno je to što moji sinovi moraju da slušaju priče kako njihov otac ubija ljude“, priča vojnik Rosmajer, koji o svojim traumama svedoči u knjizi „Operacija povratak kući“, autorki Sabine Virih i Ulrike Šefer. Baš kao i Melani Baum, koja je takođe bila u Bundesveru: „Ne trljam drugima o nos to što sam u mornarici i što sam imala loša iskustva.“ Baumova priča kako ju je jedna učiteljica svojevremeno otvoreno nazvala „plaćenim ubicom“.

Narod ne želi misije

Mnogi nemački vojnici ukazuju na problem nerazumevanja društva za njihovu profesiju. „Građane koje biste zaustavili na ulici ne interesuje bezbednosna politika“, kaže Uve Kepsel iz Udruženja Bundesverovih vojnika i veterana. U nemačkoj javnosti se primećuje deficit interesovanja za angažmane nemačkih vojnika u inostranstvu. Isto je i sa posledicama boravka pripadnika Bundesvera u ratom zahvaćenim regionima i teškim traumama sa kojima se veterani suočavaju. „To je jednostavno neprijatna tema“, tvrdi Kepsel.

Činjenica je da se oko 4.800 vojnika trenutno nalazi van granica svoje domovine, u desetak misija. Većina njih je još uvek stacionirana u Avganistanu, neki su angažovani na Kosovu, a jedan broj Bundesverovih vojnika boravi i u Maliju. „Realnost sa kojom se vojnici suočavaju ne dopire do građana Nemačke“, uveren je veteran Holger Rosmejer.

Istovremeno, političari uporno govore o potrebi za većim preuzimanjem odgovornosti na spoljnopolitičkom planu, iako su svesni činjenice da postoji „veliki jaz između političkih elita i šire javnosti“, o kojoj i sam ministar inostranih poslova Štajnmajer otvoreno govori. Jer dvoje od troje građana Nemačke odbacuje angažovanje Bundesvera u međunarodnim misijama, pokazalo je istraživanje Fondacije Kerber. Nameće se logično pitanje: kako je uopšte moguće da političari donose odluke koje su u suprotnosti sa voljom naroda?

Ratovi su daleko

Jedan od razloga se krije u posledicama Drugog svetskog rata – on je imao razarajuće posledice i po samu Nemačku, a građani su se onda navikli na 70-godišnji mir. „Sve te misije su daleko od granica Nemačke, tako da ljudi nemaju jasnu predstavu o tome šta su zadaci vojnika koji tamo odlaze“, objašnjava istoričar i vojni analitičar Klaus Nauman, saradnik Instituta za društvena istraživanja. Mnogima nije jasno čemu nemačko učešće u misijama hiljadama kilometara od kuće. Ta slika se ne uklapa u predstavu koju Nemci imaju o kriznim okruženjima jer žive u miru i prosperitetu.

Za izostanak razumevanja građana Nauman optužuje nemačke političare jer se u diferenciranju više i manje složenih vojnih operacija nedovoljno trude objavljujući uglavnom uopštene godišnje izveštaje o rezultatima rada Bundesvera. „Godišnji presek nije dovoljan“, kritikuje Nauman i dodaje kako zbog toga ostaje nejasno šta nemački vojnici u inostranstvu zapravo rade.

Da li je i na koji način moguće promeniti sliku o vojsci i veteranima? Kako bi to trebalo da izgleda? Udruženja vojnika i veterana zagovaraju uvođenje Dana veterana. Prethodna garnitura vladinih zvaničnika je podržala ovu inicijativu, ali se nova ministarka odbrane Ursula fon der Lajen, o istoj još uvek nije izjasnila. Zbog toga je Udruženje nemačkih veterana samoinicijativno i po ubrzanom postupku obavestilo javnost da će u subotu (31. maj) biti obeležen Dan veterana.

Realnost se menja?

Cilj nije da se predstava o vojnicima Bundesvera i veteranima učini onakvom kakvu imaju Amerikanci. Važno je imati realnu sliku o onome što dovodi do slanja vojnika u krizne regionu, ali i o posledicama njihovog angažovanja u sprečavanju širenja konflikata u svetu.

Za Uvea Kepsela iz Udruženja aktivnih Bundesverovih vojnika i veterana jasno je da se predstava javnosti o vojsci i veteranima u Nemačkoj ne može promeniti preko noći. Ona se mora razvijati i na tome se mora raditi, uveren je Kepsel. Ipak, uvođenje Dana veterana tome može dosta da doprinese. Istoričar Klaus Nauman doduše upozorava da ne bi trebalo dozvoliti da se obeležavanje jednog takvog dana pretvori u alibi i time završi priča o brizi za nemačke veterane.