Ratni zločinac ili lice sa estrade?

„Pitala sam se kako neko ko važi za zločinca može da bude estradna zvezda“, kaže direktorka fondacije „Konrad Adenauer“ Sabina Volkner. Da je to moguće, uverili su se i novinari BIRN-a (Balkanske istraživačke mreže) analizirajući kako su regionalni štampani mediji pratili hapšenje i početak suđenja Ratku Mladiću.

„U mnogim slučajevima ispostavilo se da su granice etike nevažne i da je bitan samo tiraž. Većina medija izbegava ozbiljno novinarstvo i preferira senzacionalizam. Senzacionalizam je samo instrument pomoću kojeg treba prikriti nešto drugo – da je proces suočavanja sa prošlošću u državama regiona još uvek na samom početku“, kaže Sabina Volkner na promociji publikacije „Mladić pod lupom: Zločinac ili lice sa estrade“.

Život u paralelnim svetovima

Odgovornost za to u velikoj meri snose vlasti u Srbiji, smatra urednica publikacije Gordana Igrić. „Da je bilo više raspoloženja u demokratskoj vlasti u Srbiji da se otvori pitanje toga šta se dogodilo devedesetih, bilo bi lakše i drugima da prihvate da je i tu bilo nekih zločina. Ovako smo zarobljeni u neke paralelne svetove“, kaže Gordana Igrić.

Izveštavajući o hapšenju i početku suđenja Ratku Mladiću mnogi regionalni mediji zanemarili su profesionalni odnos prema žrtvama, podseća istoričar Kristijan Nilsen. „Zanimljivo je ono što vidimo u istoriografiji holokausta i ovog rata – da stalno pričamo o etnicitetu stradalih, čime zapravo prihvatamo onu kategorizaciju koju su napravili počinioci koji su ih ubili, a to se vidi i u medijima“, kaže Nilsen.

U Srbiji je Mladić estradna ličnost

U medijima u Srbiji više se pisalo o tome šta je Mladić doručkovao u Hagu nego o optužnici koja ga tereti za najteže ratne zločine. „Takvo izveštavanje odraz je nemogućnosti države i građana da se suoče sa onim što je Mladić devedesetih činio u njihovo ime“, tvrdi Marija Ristić, novinarka BIRN-a i Srbije. „Ako se pitamo da li je Ratko Mladić u Srbiji bio zločinac ili lice sa estrade, onda definitivno možemo reći da je bio estradna ličnost“, kaže Marija Ristić.

Interes za Mladića u hrvatskim medijima opao je čim se pokazalo da on neće biti optužen i za zločine u toj zemlji, rekao je Boris Pavelić, novinar BIRN-a iz Hrvatske naglašavajući da je percepcija Haškog suda u toj zemlji promenjena nakon oslobađajuće presude Anti Gotovini i Mladenu Markaču. „Do 16. novembra to je bio najgori sud na svetu, a od 16. novembra, za Hrvatsku je Haški sud najbolji sud na svetu“, ocenio je Pavelić.

Medijski podeljena BiH

Mediji u Bosni i Hercegovini različito su izveštavali o hapšenju i početku suđenja Ratku Mladiću. U Federaciji BiH mnogo više se pisalo o Mladićevoj optužnici, a značajan prostor posvećen je i žrtvama, dok su mediji u Republici Srpskoj uglavnom izveštavali o tome kako je Mladić „iz pragmatičnih razloga“ završio u Hagu, kaže urednica BIRN-a Erna Mačkić. „Za medije u RS specifično je to što se nije mogla pročitati gotovo ni jedna izjava žrtve iz Srebrenice, Sarajeva ili bilo kojeg drugog grada u BiH koji se pominje u optužnici protiv Mladića“, kaže Erna Mačkić.

BIRN je analizirao 2.300 tekstova o Mladiću. Na promociji je rečeno kako su različite reakcije Srba i Bošnjaka u BiH još jednom pokazale „bolnu podvojenost u državi“. Ukazano je i na značaj Haškog suda u procesu pomirenja u regionu, ali i na odgovornost lokalnog pravosuđa u procesuiranju predmeta ratnih zločina.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković