Ravnopravnost među polovima - mrtvo slovo na papiru?

Za obrazovane žene u Nemačkoj ravnopravnost među polovima se podrazumeva. One se obrazuju, zarađuju novac i samostalno donose odluke. Međutim, ukoliko žele da povežu karijeru i porodicu nailaze na barijere.

To je u principu skandalozno, kaže Ute Gerhard, profesorka sociologije na univerzitetu u Frankfurtu. "Tipična slika žene u prošlosti bila je: srećna porodica. To je bilo duboko usađeno u svest ljudi. Normalni odnosi podrazumevali su da žena ostane u kući, a da muž donosi novac.“

U praksi to izgleda drugačije

Porodično pravo koje izjednačava polove stupilo je na snagu tek 1977. godine. To znači da je tek tada dobijena jednakost, kada je reč o podeli rada između polova. Međutim, donošenje zakonskih mera nije značilo da se i u stvarnosti nešto promenilo. To može da potvrdi i prva žena u ministarstvu za porodicu Rita Sismut: "Svakog meseca smo u izveštaju zavoda za zapošljavanje imali sledeću rečenicu: posebno je teško zaposliti strance, invalide i žene.“

Iako se položaj žena od tada u mnogome promenio, to sve i dalje ide prilično sporo. Kada je podela moći u pitanju, barijere su najveće. Moć je povezana sa društvenim uticajem, bilo na nivou ekonomije bilo na političkom nivou. Moć je povezana i sa zaradom. A žene su mnogo manje od muškaraca zastupljene na rukovodećim položajima.

I muškarci mogu na porodiljsko

Prema poslednjim istraživanjima, 80 odsto Nemaca smatra da se sve veće izjednačavanje prava žena pozitivno odrazilo na društvo. Novim zakonom je i očevima omogućeno da se brinu o deci i uzmu bolovanje. Međutim, ovaj zakon u preduzećima nije stekao popularnost. Ute Gerhard predlaže:

„Mi moramo da organizujemo naš radni vek drugačije. Briga o deci, starijima, i sve ono što su žene nekada radile mora biti deo naše poslovne karijere."