Razbijanje nepoverenja prema Berlinu

Nemački predsednik Joahim Gauk je održao govor u kome je izneo pozicije svoje zemlje o aktuelnim pitanjima Evropske unije. U zamku Belvi, pred oko 200 gostiju iz sveta politike, kulture, nauke i vere, on je tim govorom otvorio novu manifestaciju zvanu Forum Belvi. Ona je zamenila dosadašnji takozvani Berlinski govor predsednika i trebalo bi da bude platforma za razmenu mišljenja o svim važnim društvenim pitanjima.

Zabrinutost zbog podozrenja prema Nemačkoj

Joahim Gauk želi da razbije nepoverenje nemačkih suseda prema Berlinu. On je partnerskim zemljama poručio da Nemačka ne želi da zastrašuje druge i da im nameće svoje koncepte. Zabrinut je zbog toga što ponašanje Nemačke u aktuelnoj krizi evra izaziva podozrenje u nekim državama. A i zbog rastuće skepse prema Evropskoj uniji, koju je u čitavom govoru zvao i „Evropom“: „Koliko god Evropa bila privlačna, Evropska unija je kod previše građana izazvala osećanje da su u njoj bez uticaja i moći. Znam, čujem i čitamo to svakoga dana. U Evropi se moraju razjasniti neke stvari.“

I pored svih problema, Gauk je sam sebe nazvao „deklarisanim Evropljaninom“. U nastavku je izneo kratku istoriju Evropske unije iz koje se videlo da ona nije uvek mogla da podnese teret svih zadataka koje imala pred sobom. A zatim je o „Evropi“ počeo da govori i kao o kontinentu za koji se, kaže, takođe nije uvek znalo šta sve obuhvata. Dodela Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji za Gauka je značila da je „Evropa mirovni projekat“. Posle podizanja gvozdene zavese „Evropa“ je za Gauka bila samo koncept „Zapadne Evrope“. No, kako je dodao, stanovnici socijalističkih zemalja ni u vreme blokovske politike „nikada nisu duhom napustili Evropu.“

Formiranje „zajedničke evropske javnosti“

Evropa do sada nije imala zajedničku evropsku javnost koja može da se uporedi sa onim što zovemo javnošću na nacionalnom nivou, rekao je Gauk ponovo misleći na Evropsku uniju.

„U Evropi su priznata 23 službena jezika, tome treba dodati bezbrojne druge jezike i dijalekte. Nemac koji ne govori francuski ili engleski, neće moći da se sporazume sa jednim Portugalcem, Litvancem ili Mađarom. Ja znam da je za mladu generaciju engleski već lingua franca, ali jezičku integraciju ne smemo prepustiti slučaju. Ubeđen sam da u Evropi obe stvari mogu da žive jedna pored druge: udomljenost u maternjem jeziku i njegovoj poeziji, i upotrebljiv engleski jezik za sve životne situacije i starosne dobi.“

Gauk je u nastavku izneo i svoju viziju „agore“ Evropske unije, po uzoru na starogrčke trgove za okupljanje i verske, trgovačke, građanske i društvene aktivnosti. Tu „agoru“ on vidi kao jedan veliki medijski kanal EU; on je čak preporučio medijima da, dok se to ne ostvari, više izveštavaju o događajima u drugim zemljama i o samoj „Evropi“.

epd/dpa/sb/idj