Razglednica iz ulice Jure Francetića
25. mart 2019.
„Pravo da vam kažem, niti sam ih stavljao, niti ću ih ukidati“, odgovor je jednog Mostarca na pitanje kakav je njegov stav o imenima mostarskih ulica po zvaničnicima NDH.
O problemu koji su im ostavili „političari iz 1995“, retko ko želi da govori. Godinama se bezuspešno traži rešenje, a to je i danas tema koja izaziva međusobne optužbe.
„Trajan teret zapadnoj Hercegovini"
Poslednja inicijativa-peticija o ukidanju naziva ulica u Mostaru: Mile Budaka, Jure Francetića, Lorković-Vokića, Ive Zelenike Tovarnika i Đure Spuževića, istaknutih vojnih i političkih zvaničnika NDH, potiče od istoričara i kolumniste Vuka Bačanovića i vlasnika hercegovačkog portala Poskok.info Ivana Šušnjara.
I jedan i drugi su medijski eksponirane osobe i deo javnosti ih, zbog njihovih stavova, smatra kontroverznim. Oni od visokog predstavnika u BiH Valentina Incka traže da ukine imena tih pet ulica, a inicijativu je podržala organizacija PRO-budućnost, USAID-ov projekat izgradnje mira i poverenja među građanima i građankama svih etničkih i verskih grupa u BiH, a koji sprovodi američka humanitarna organizacija Catholic Relief Services (CRS).
Zašto od OHR-a i visokog predstavnika traže ono što je posao Mostaraca, odnosno demokratske odluke Gradskog veća Mostara? Ivan Šušnjar odgovara da su te ulice „trajan teret zapadnoj Hercegovini“.
Tragovi fašizma
„Politika – demokratski izabrana od naroda – demokratski je donela odluke o preimenovanju ulica, pa me malo strah od ’demokratske’ promene naziva tih ulica, te pozivam visokog predstavnika da ’nedemokratskim' putem ukine imena ulica“, kaže Šušnjar.
Njegov kolega Vuk Bačanović ne ograničava se samo na Mostar, već u isti kontekst želi da stavi i sve zemlje bivše Jugoslavije.
„Tragovi fašizma i imena ulica ustaških glavešina moraju nestati i to ne samo u BiH, već i u zemljama u okruženju. Nama Mi moramo zajedno da živimo i samo zajedno to moramo da uradimo“, kaže Bačanović.
Međutim, suočavanje sa senkama prošlosti koči neverovatna realnost u 21. veku – već sedam godina Mostar nema Gradsko veća, poslednji izbori održani su davne 2008, a vodeće političke partije ne mogu da se dogovore oko izmene Statuta grada, pa tako i primene presude Ustavnog suda oko izbora u Mostaru.
Malo ko je ostao imun
Ipak, kako kaže Bačanović, u novijoj prošlosti mnogo se „očijukalo“ s fašističkim režimom. Na to nije bila imuna ni Hrvatska, ali tamošnji Ustavni sud je 2016. godine pravosnažno proglasio neustavnim davanje imena ulicama po zvaničnicima režima NDH. No, zanimljiv primer dolazi i iz Sarajeva gde je nedavno, pre tri godine, Skupština kantona Sarajevo jednu osnovnu školu preimenovala je po kontroverznom piscu Mustafi Busuladžiću koji se dovodi u vezu s ustaškim režimom, a njegov književni opus se često poklapa s ideologijom nacizma.
U Republici Srpskoj takođe nedavno i takođe osnovnoj školi, dato je ime po Radovanu Karadžiću, nekadašnjem predsedniku Republike Srpske i upravo u Hagu osuđenom na doživotni zatvor zbog genocida i zločina nad Bošnjacima i Hrvatima tokom prošlog rata.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, nakon te presude, za medije je izjavila da bi Srbija trebalo da prihvati sve te presude i suoči se sa svojom odgovornošću za ratove devedesetih, kao i da se zabrani glorifikacija ratnih zločinaca kao što su Ratko Mladić, Radovan Karadžić i Slobodan Milošević.
„Nažalost, mnoge škole i institucije u Republici Srpskoj nose ime Radovana Karadžića i to je nešto što se mora korigovati, pre svega preko pritiska Evropske unije s obzirom na to da srpske elite nisu spremne da povedu dijalog o svojoj odgovornosti“, smatra Biserko.
Matija Gubec i Vladimir Nazor
Izgleda da u Mostaru sa zaostavštinom prošlosti žele da se suoče svi – ali pojedinačno. Zajedno – čini se da će ići teže. Hronološki osvrt izgledao bi ovako: Opštinsko veće Mostar 1995. godine, na tzv. „hrvatskom“ delu Mostara, preimenovalo je ukupno 72 ulice i imena trgova u Mostaru. Izbrisane su ulice zaslužnih, predratnih Hrvata, Bošnjaka i Srba, ali i hrvatskog vođe seljačke bune Matije Gupca i hrvatskog pesnika i političara, prvog predsednika Narodne Republike Hrvatske Vladimira Nazora, itd. Ulice su dobili Budak, Fracetić, Vokić i Lorković, Rafael Boban itd.
Mostarski gradonačelnik, HDZ-ovac Ljubo Bešlić, želeći da ispravi grešku svojih stranačkih kolega iz 1995, i, kako je rekao, „hipoteku ustaštva nad Hrvatima“, od Gradskog veća čak dva puta je zatražio promenu naziva spornih ulica – ali tu inicijativu, osim u njegovoj partiji, nisu podržali većnici (odbornici) iz SDA i SDP tvrdeći da postoje i druge ulice sa spornim imenima koja bi trebalo menjati.
Potom SDP 2016. godine pokreće istu inicijativu koja se usvaja u Zastupničkom domu Parlamentarne skupštine BiH i nalažu gradonačelniku Ljubi Bešliću i lokalnoj vlasti promenu naziva ulica. I krug se tu zatvara. No, kakvo mišljenje se razvija među Hrvatima u gradu na Neretvi, pokazuje i činjenica da je nekoliko studenata Univerziteta u Mostaru, pod okriljem noći, skinulo table s imenima ulica. Ipak, to još uvek ne čine javno.
Zarobljenici prošlosti
„Grad Mostar aplicirao je za Evropsku prijestolnicu kulture 2024. godine, ali zarobljenici smo prošlog vremena. Neprihvatljivo je da Grad ima obeležja neke mučke prošlosti. Nadam se da ćemo iznaći načine, iako je to u Mostaru nažalost veoma teško, kako bi rešili taj problem. Imamo evropsko nasleđe i deo smo civilizovane Evrope i siguran sam da bi se to u dobroj meri pozitivno odrazilo na sve segmente u gradu, a posebno na turizam i kulturu“, smatra mostarski gradonačelnik.
To mišljenje deli i sociolog Ivan Vukoja, direktor Hrvatskog narodnog kazališta. On podseća da je fašizam bio istorijska činjenica i da su u to vreme doneseni rasni zakoni, da se dogodio zločin holokausta i da je prizivan imperijalizam.
„Budak i Francetić bili su stubovi i simboli ustaškog fašizma, pa je civilizacijski narativ i etički imperativ to bezrezervno osuditi. Bezuslovna mora biti osuda onog anticivilizacijskog što se dogodilo u Drugom svetskom ratu i što je učinio fašizam, i to je minimum što možemo učiniti“, rekao je Vukoja.
„Sve vratiti na 1991.“
Ibrahim Rahimić jedan je od odbornika u poslednjem sazivu Gradskog veća. On je član SDA i smatra da visoki predstavnik nije taj koji bi trebalo da ukida imena ulica, vež a bi to morali da učine Mostarci. „Od Incka tražimo pomoć, a političke elite žele da ode. Moj predlog je da se izvrši revizija imena svih ulica i da se to vrati na stanje iz 1991. godine što bi bio pilot-projekat za čitavu BiH, a da Invko hitno donese odluku o izborima, te da Gradsko veće odluči o promenama imena“, predlaže Rahimić.
No, što se tiče visokog predstavnika u BiH Valentina Invka, tu temu će on, izgleda, da ostavi da rešavaju Mostarci. Upravo to se moglo prepoznati iz odgovora OHR-a na pitanje da li će se visoki predstavnik pozabaviti problemom ustaške zaostavštine u Mostaru.
Ugledati se na Austriju i Nemačku
„Pitanje spornih naziva ulica jedno je od ključnih koje bi trebalo rešiti u Mostaru i zato je potrebno ponovo pokrenuti ozbiljne razgovore o toj temi u okviru kompetentnog tima stručnjaka. Nije u skladu s civilizacijskim vrednostima veličati one koji su činili zločine protiv nedužnih žrtava imenujući ulice po njima ili ih na bilo koji drugi način ovekovečiti. Mostar i druge sredine u ovoj zemlji, u skladu sa svojim deklarisanim evropskim vrednostima, to pitanje moraju da reše. Mnoge zemlje EU, uključujući i Austriju i Nemačku, preduzele su takve korake u korist bolje budućnosti, a isto bi trebalo da se dogodi i u Mostaru, ali i širom BiH“, diplomatski je odgovor za DW iz kancelarije Valentina Incka.
Za Seada Đulića, predsednika Udruženja antifašista i boraca NOR, takav odgovor od OHR-a je očekivan. „Trenutno se u Mostaru ne može doneti odluka o promeni naziva ulica, ali je važno razgovarati o tom problemu, edukovati mlade, razgovarati s njima. Ne moramo da se slažemo, ali vratimo dijalog. Odbacimo 'mi' i 'oni', taj novi oblik fašizma i izvitoperene 'građanske' retorike“, zaključuje Đulić.
I šta dalje oko tog, još jednog, mostarskog problema? Dok je sve na čekanju, možda dobijete pismo ili razglednicu iz ulice dr Mile Budaka ili Jure Francetića ili možda Vokića i Lorkovića.