Razgovor o seksu - sa studentima!

Bez smejuljenja ipak ne može. "Ali smejanje je dopušteno", izgovara Kristijan Kilmej, čim je ušao u učionicu osmog razreda. "Doduše, ne i ismejavanje." Što baš i nije lako kad se obrađuje tema koju nastavnici u školama, ako ikako mogu, izbegavaju: seksualno vaspitanje!

Kristijan je student medicine koji zajedno sa još petoro svojih kolega učenicima u jednoj berlinskoj školi nudi informacije o seksu. Dakle, odgovara na sva pitanja radoznalih đaka. Mogu da pitaju sve što su oduvek želeli da znaju o ovoj temi, a do sada se nisu usuđivali da pitaju. Tabua ovde nema.

Tabla u učinioci se polako punila raznim terminima, pa tako i izrazima poput "HIV" ili "zaštita od trudnoće". Bude tu i onih nešto škakljivijih. Studenti pri tome objašnjavaju sve što je na tabli ispisano i to vrlo jasnim rečima. Jer jasno izražavanje jedno je suštinskih načela koncepta ovog edukativnog programa nazvanog: "Sigurno zaljubljen(a)".

Otvorenost umesto neugodnosti

Ova ideja da studenti učenicima objašnjavaju pojmove u domenu seksualnosti potiče iz Švedske. Pre dvanaest godina su studenti iz Rostoka ovu ideju iz Švedske preneli u Nemačku. Jer u doba interneta, televizije i društvenih mreža, mladima neke stvari još uvek nisu baš tako jasne kao što bi se možda njihovi nastavnici ili roditelji mogli nadati da jesu. Na to upućuje i sve veći broj obolelih od polno prenosivih bolesti. Nemački Institut Robert Koh je 2011. zabeležio skoro 3.700 novozaraženih. Toliki broj nije evidentiran još od 1986. godine.

U međuvremenu je u Nemačkoj ustanovljeno 29 studentskih radnih grupa koje podučavaju mlade, koristeći izraze koje upotrebljavaju mladi, koje će oni razumeti i zbog kojih im neće biti neugodno. Učenici smeju da pitaju šta god žele, dogovor je da se van zidova učionice neće pričati o čemu je na času bilo reči. Učenicima osmog razreda se takav koncept sviđa, a sa studentima o seksu mogu puno otvorenije da razgovaraju nego kod kuće ili sa svojim nastavnicima.

Uprkos novim tehnologijama, deca malo znaju

"Ponekad sam šokirana koliko učenici i učenice malo znaju", kaže Jana Šedel. Ona vodi lokalnu berlinsku preventivnu grupu: "Imamo utisak da mladići misle da na porođaju bebe izlaze iz ženinih mokraćnih kanala i slično." Ni znanje o polno prenosivim bolestima nije baš veliko. Mnoge devojčice na primer uopšte nisu svesne opasnosti od zaraze hlamidijom. A trenutno u Berlinu ima stvarno puno mladih devojaka zaraženih ovom bakterijom.

U stvari mnogi učenici preko interneta dolaze u kontakt sa sadržajima seksualnog karaktera puno ranije nego prethodne generacije, ali to ne znači da im neke stvari ne treba objašnjavati. "Pornografijom mladi obično dobiju potpuno pogrešnu sliku o seksu, a sama medicinska pozadina se na Internetu neretko skroz pogrešno objašnjava", kaže Šedelova.

Studenti, koji ne moraju obavezno da budu budući lekari, prolaze specijalnu obuku, kako bi mogli da drže ovakva predavanja. Na njima studenti uče kako na najbolji način sa učenicima da ostvare komunikaciju o njima stranoj temi - seksu. Na primer uz pomoć izvesnih igara koje olakšavaju komunikaciju.

Konkretno na ovom školskom času u osmom razredu, učenici izvlače kontracepcijska sredstva iz jedne platnene torbe. U njoj su kondomi, anti-bebi pilule i druga sredstva za zaštitu od trudnoće. Većinu ovih sredstava olako prepoznaju i nije im problem da pogode koja su sredstva bezbedna, a koja ne. Svejedno, pitanja uvek ima.

Priprema „za kasnije“

Raspravlja se o svemu, od problema sa prvom ljubavi i pubertetom, preko homoseksualnosti do pornografije. Atmosfera u razredu je opuštena i ni jedan učenik se pri pitanjima nije zacrveneo ili počeo da zamuckuje. Učenici se smeju i kažu da im sa studentima nije tako neugodno o svemu tome da razgovaraju kao sa njihovim nastavnicima. Ovi mladići i devojke povremeno mogu da računaju i na odvojene razgovore sa studentima. Niko ne sme da se oseća neugodno ili da se boji da će mu se drugi smejati.

Studenti sa dosta entuzijazma pristupaju svom zadatku i to rade na dobrovoljnoj osnovi. Posete školama organizuju se redovno. Osim toga, i njima je rada sa učenicima dobra vežba „za kasnije“. Jer oni će za par godina, kao lekari ili učitelji na primer, morati da odgovaraju na slična, ako ne i ista pitanja.

Autor: Tom Vize
Redakcija: Jakov Leon