Reč je o bilionima dolara – ljudska prava u zapećku
21. novembar 2020.
Virtuelni samit G20 ovog vikenda vodiće saudijski kralj Salman (84). U martu, kada je zbog korone održana vanredna video-konferencija G20, kralj je slabim glasom i probranim rečima hvalio međunarodnu saradnju: „Zbog naše saradnje smo optimistični da ćemo prebroditi ovu krizu i krenuti u budućnost u kojoj će svi narodi prosperirati, biti imućni i zdravi.“
Kraj krize za sada nije ni na vidiku. Saudijsko predsedavanje G20 izračunalo je da najvažnije industrijske zemlje, EU i zemlje brzog razvoja nameravaju da u podsticanje ekonomije ulože oko 11 biliona dolara.
Oko 21 milijarde dolara predviđeno je za vakcine i terapije protiv korona-virusa, a 14 milijardi dolara za pomoć siromašnijim zemljama – to je suma kamata na dugove čije plaćanje bi trebalo da bude odloženo.
Predsednici država i vlada 19 zemalja i predstavnici Evropske unije raspravljaäe da li su te svote dovoljne ili moraju biti povećane. Pritom te zemlje imaju različite interese: SAD koje još zastupa Tramp malo drže do međunarodnih institucija, dok EU insistira na globalnoj saradnji pri raspodeli vakcina.
Dugovi ostaju
Siromašnije zemlje, koje nisu članice G20, ne očekuju puno od konferencije. Iv Ekue Amaizo, politikolog i stručnjak za Afriku, ne veruje da će G20 siromašnim zemljama oprostiti bitniji iznos dugova.
„Razgovaraće o olakšanju vraćanja dugova, u to nema sumnje. Odgođeno će biti samo vraćanje kamata. Ali, dug ostaje. Ne priča se o privatnim kreditima. Ako bude olakšica, onda možda samo za državne kredite. A na njih otpada manji deo dugova“, kaže Amaizo.
Parlamentarci iz SAD i EU pitaju se da li je konferencija pod predsedavanjem apsolutne monarhije prikladna. Evropski parlament je zahtevao da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Saveta EU Šarl Mišel ovaj put ne učestvuju na video-konferenciji.
Evropska komisija odbacuje te zahteve. Ne radi se o stanju u Saudijskoj Arabiji nego o globalnim temama: „Mi ne određujemo dnevni red G20. Ti susreti slede vrlo stroga pravila i protokole kad se radi o pravu govora. To su uslovi pod kojim EU učestvuje na susretima G20.“
Teško da će biti otvorene kritike domaćina Saudijske Arabije. EU to želi da obavi diskretno, najavio je Erik Mamer, belgijski poslanik u parlamentu EU: „Ima puno kanala u bilateralnom dijalogu sa Saudijskom Arabijom gde možemo izraziti kritike stanja ljudskih prava.“
Sporni domaćin
Ima puno toga što se može kritikovati kod Saudijaca. Još uvek nije razjašnjeno brutalno ubistvo novinara Džamala Kašogija pre dve godine u saudijskom konzulatu u Istanbulu. Navodno iza ubistva stoji prestolonaslednik Mohamed bin Salman.
Ali, uklanjanje opozicionara je samo vrh ledenog brega, kaže Rotna Begum iz organizacije Human Rights Watch. „Stanje ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji je strašno. Ta zemlja još uvek vodi rat u susednom Jemenu. Saudijska Arabija tlači aktiviste za ljuska prava u svojoj zemlji. Mnogi su u zatvorima. Osim toga krše se prava žena“, naglašava Begum.
Za vreme predsedavanja G20, prestolonaslednik Mohamed bin Salman i drugi članovi dinastije pokušali su da stvore drukčiju sliku zemlje, da pokažu kako je spremnija na reforme, otvorenija i pristupačnija nego što mnogi misle. Pažnju je izazvalo dopuštenje ženama da voze automobil i samostalno zatraže izdavanje pasoša.
„Prestolonaslednik bi da se kiti reformama koje su tražile same žene. Istovremeno aktiviste koji se zauzimaju za prava žena trpa u zatvor. To je smešno“, kaže Rotna Begum.
Saudijci koriste svoj uticaj
Saudijska Arabija – koja svojim neizmernim bogatstvom često kupuje oružje u SAD i Evropi – pod sumnjom je da aktivno podržava islamistički terorizam.
Politikolog Iv Ekue Amaizo navodi jedan primer iz Afrike. „Afričke države s većinskim muslimanskim stanovništvom šalju svoje ljude Saudijcima kako bi se borili u Jemenu. Razlog su novac i velike investicije Saudijske Arabije.“
Evropske diplomate upozoravaju da od samita ne treba imati prevelika očekivanja niti primenjivati prestroga merila – G20 nije zajednica vrednosti nego pre svega ekonomski klub.
Jer, na kraju krajeva, zapadne demokratije moraju naći osnov za razgovor s autokratskim režimima kao što je Rusija, jednopartijskim diktaturama kao što je Kina i apsolutnim monarhijama kao što je Saudijska Arabija.