Reakcije na usvajanje novog Ustava

Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, i trenutno predsedavajući prvog radnog stola Pakta stabilnosti, u izjavi za Radio Dojče Vele kaže da novi ustav jeste bio jedan od uslova za nastavak evropskih intergracija, i ta prepreka je otklonjena. On međutim upozorava da tanka većina s kojom je ustav donet, imajući u vidu i neuređene biračke spiskove kao olakšavajuću okolnost, ipak zabrinjava. Posebno pitanje po njegovim rečima je da li tako mali odziv, naročito prvog dana referenduma, nosi i određenu poruku političkim strankama:

„Moje mišljenje je da je jedina stranka koja je u ovim razgovorima oko ustava i u kompromisima koji su neminovno napravljeni oko ustava, to učinila eventualno na svoju štetu, da je to Demokratska stranka (DS), i mislim da bi rukovodstvo te stranke moralo ozbiljno da razmisli o tome kakav je njihov čisto stranački benefit. Ja verujem da su oni ovog puta dali prednost nečemu što oni vide kao nacionalni interes, to je za pohvalu, ali mislim da su u tim nekim stranačkim dogovorima na kraju ostali kratkih rukava, da je ovakav kompromis kakav je napravljen, sa velikim akcentom na Kosovo kompromis s kojim radikali i njihovi biračko telo nemaju nikakav problem, da je to kompromis sa kojim DSS i njihovo biračko telo nema nikakav problem, ali da što se tiče DS i njihovog biračkog tela ono je osetljivo na proceduru koja nije bila demokratska prilikom donošenja ustava, i reaguje na to, bilo apstinencijom ili prelaskom kod Čede i podrškom Liberalno-demokratskoj partiji. Na izborima, kad ih bude, uskoro ili kasnije, da će se osetiti taj gubitak, ta cena koju DS plaća zbog ovog kompromisa koji je napravila, da nije uspela da to objasni svojim biračima koji očekuju makar objašnjenje“.

Važan deo referendumske kampanje odnosio se na Kosovo i njegov položaj u novom ustavu. Goran Svilanović za Dojče Vele odgovara na pitanja da li će novi ustav uticati na konačan status Kosova, ili na poziciju Srbije u kosovskim pregovorima:

„Na oba pitanja moj odgovor je potpuno odrečan. Ono je tu da bi ispunilo dve funkcije, jedna je da bi se povećao odziv i da bi se preskočio prag od 50 % i tome je i poslužilo ako pogledate šta se događalo juče, tokom celog dana, sa dva emitovanja filma „Boj na Kosovu“, sa stalnim pozivima da ako mi ne budemo slavili da će slaviti Albanci i svi srpski neprijatelji, otprilike su takve snažne poruke davane. Druga funkcija zbog koje je Kosovo stavljeno u ovo preambulu je da posluži kao neki trankvilajzer da tako kažem, to znači bensedin kako bismo mi ovde rekli, da nam pomogne da prođemo kroz ono što dolazi u narednih nekoliko meseci na malo dostojanstveniji način, da zadržimo nekako tu poziciju ustvari fikciju da je to i dalje deo Srbije, i da ćemo mi to braniti, prosto je potrebno da bude tu, da bismo mi kao građani Srbije, kao narod, lakše prošli kroz ono što dolazi u narednih nekoliko meseci i sa malo više dostojanstva, eto to je ono što je druga funkcija, da li će ono tu funkciju ispuniti ili ne to nas očekuje u narednih pola godine da vidimo“.

Liberalno-demokratska partija se zalagala za bojkot referenduma. Ova partija je upozorila da referendum nije uspeo, jer je po njihovim podacima izašlo 49,7 procenata birača, i da je tokom glasanja bilo organizovanih nepravilnosti i planskih zloupotreba. Nenad Prokić, član predsedništva LDP-a u izjavi za Radio Dojče Vele kaže da kampanja, pritisci i sama organizacija referenduma podsećaju na Srbiju uoči 5. oktobra:

„I sve to pokazuje da Srbija nije bila žrtva jednog političkog lidera, ili njegove stranke, već da je to jedan deformisani karakter koji u Srbiji stalno pronalazi protagoniste jedne te iste loše politike i loše političke ideje. Srbija ovim dalje srlja u neizvesnu budućnost, sa partijama koje zajedno uz sve pritiske, najvećim partijama koje su napravile konsenzus oko tog ustava, a skupile su 50 % stanovništva, to je jako loša vest za te stranke, i videćemo na sledećim izborima kako će biti kažnjeni“.

Ivica Petrović