Recesija u senci euforije zbog Krima

U informativnim emisijama na ruskoj televiziji današnja Rusija je puna snage. Vladimir Putin je u poslednjih desetak dana bio na dve skupe vojne parade - na Crvenom trgu u Moskvi i u luci Sevastopolj na Krimu. Ogromna većina Rusa je oduševljena politikom svog predsednika, mnoge podseća na nekada moćni - Sovjetski Savez, koji je toliko godina prkosio Zapadu, posebno omraženoj Americi.

Zemlja u stagflaciji

Drugu paralelu sa SSSR- om, Rusi trenutno ne uočavaju: Iza fasade vojne snage i demonstrativnog nacionalnog jedinstva, gomilaju se ozbiljni ekonomski problemi. Rusija je trenutno u recesiji.

Početkom maja, to je konstatovao Međunarodni monetarni fond (MMF), a sredinom meseca je to potvrdio i ruski ministar ekonomije Aleksej Uljukajev. "U prvom kvartalu smo imali sezonski pad privredne proizvodnje od 0,5 odsto. U drugom kvartalu je moguće smanjenje do 0,1 odsto." Poruka glasi: i nije tako strašno, možda je to samo stagnacija, a ne recesija.

Silazni trend je počeo još 2013.godine. Umesto očekivanog rasta od 3,3 odsto, na kraju je bilo 1,3 odsto, vrlo mršavo za ekonomiju brzog razvoja. Zatim je usledila recesija Ili još mnogo gore stagnacija. U junu se očekuje inflacija od 7,5 - 7,6 odsto, koja bi krajem godine, nada se vlada u Moskvi mogla pasti na 6,0 do 6,5 odsto. Ciljana stopa inflacije Centralne banke Rusije za 2014 je prvobitno bila pet odsto.

"Korupcija je uništila rusku ekonomiju"

Na pitanje zašto je došlo do zastoja ekonomskog rasta, poznati ruski ekonomista Sergej Gurijev kaže da je Rusija iscrpela izvore svog rasta: jeftinu radnu snagu, rastuće cene za proizvode široke potrošnje i širenje tržišta za potrošačke kredite.

Sada bi trebalo podsticati investicije, ali to zahteva dosledno zaštitu imovinskih prava i poštovanje ugovora. "Ali to je upravo ove institucije uništilo korupcijom u izvršnoj vlasti i u sudskom sistemu", napisao je Gurijev nedavno u Fajnenšel tajmsu.

"Korupcija je uništila rusku ekonomiju", smatra bivši rektor prestižnog privatnog univerziteta u Moskvi „Nove ekonomske škole“ i savetnika vlade, koji je zbog svog nezavisnog i kritičkog stava prošle godine bio primoran da emigrira u Francusku.

Praktično svi stručnjaci ukazuju na cene nafte. Dok su cene rasle, rastao je i ruski bruto domaći proizvod. Oko tri godine cena nafte stagnira na visokom nivou sa opadajućim trendom - i ruska ekonomija automatski se survava.

Rusija hitno treba da diverzifikuje svoju ekonomiju, ali to je moguće samo putem investicija. Ali, Krim i nova konfrontacija sa Zapadom, izgleda da su Moskvu naveli da potpuno zaboravi šao su modernizacija, privatizacija i investiciona klima. Domaći i strani kapital oseća nedostatak interesa Kremlja za reformama - i beži. Prošle godine odliv kapitala iznosio je, prema ruskoj Centralnoj banci 59,7 milijardi dolara, a samo u prvom kvartalu ove godine, već je bilo 50,6 milijardi.