Referendum o sudbini Baseskua
29. jul 2012.
,Na centralnom trgu u Klužu ljudi se žale na visoke cene namirnica. Jedna starija žena koja živi od 140 evra mesečne penzije kaže da ne namerava da glasa na referendumu. „Svi su političari lopovi“, kaže ona. Slično političku situaciju vidi i 52-godišnji nastavnik. „Samo se svađaju oko vlasti“ kaže on i dodaje da ne zna da li će glasati na referendumu.
Ovako misle mnogi ljudi u Rumuniji. Nezainteresovanost za politiku je rekordna. Drastičan program štednje u minule dve godine doveo je u tešku materijalnu situaciju velike delove stanovništva. U zdravstvu nedostaju lekari, koji zbog boljih zarada odlaze u inostranstvo. U obrazovnom sistemu vlada administrativni haos. Za sve to mnogi Rumuni optužuju predsednika Trajana Baseskua i njegovu Demokratsku liberalnu partiju.
Ogorčena borba za vlast
Referendum o sudbini Baseskua je vrhunac ogorčene bobe za vlast između aktuelne socijal-liberalne vladajuće većine i pristalica predsednika države. U principu je reč o „Borbi između barona dva tabora“ kaže publicista i istoričar Ovidiu Pecican sa univerziteta u Klužu. Doduše, vlada tu bezobzirno krši demokratska pravila igre.
Vladu čini koalicija tri stranke, Socijalnoliberalna Unija (USL) kojoj između ostalih pripada i Socijaldemokratska stranka. Njoj su posle 1989. prišli pripadnici tajne službe i partijske elite iz vremena Čaušeskove diktature. Koalicija USL je formirana krajem aprila. Tada su neki parlamentarci prešli u njen tabor. To je omogućilo rušenje vlade Mihaj Razvana Ungureanua.
Promena vlasti prelaskom iz jednog tabora u drugi ili stvaranje novih alijansi u Rumuniji su uobičajena praksa, pre svega u izbornim godinama, kada poslanici brzo prilaze potencijalnom pobedniku. Tako je bilo i ove godine: početkom juna održani su komunalni izbori na kojima je pobedila USL. Na parlamentarnim izborima, u novembru, ova koalicija ponovo važi za favorita.
Kritika iz EU
Mandat predsednika države ističe tek krajem 2014. Ali, USL ne želi da čeka da bi preuzela vlast. Nakon tri nedelje, vlada na čelu sa premijerom Viktorom Pontom krajem juna je počela da priprema svrgavanje predsednika države. Dekretom su najpre smanjene kompetencije ustavnog suda i izmenjen je zakon o referendumu. Osim toga, smenjeni su predsednici dva parlamentarna doma i ombudsman za žalbe građana. 6. jula je konačno parlamentarna većina odobrila suspendovanje predsednika države, a danas (29.7.) bi to trebalo da se potvrdi na referendumu.
Prvobitno je vlada Viktora Ponte dekretom izmenila zakon o referendumu tako da više nije bilo potrebno minimalno učešće glasača da bi rezultati bili važeći. Ustavni sud je, međutim, odbio ovaj dekret odlučivši da je potrebno učešće od 50 odsto glasača kako bi rezultati glasanja važili.
Pontina vlada nije računala sa ovako pogubnim ehom. U samoj Rumuniji mnogi intelektualci su govorili o puču, ili „koracima koji liče na državni udar“, među njima i kritičari predsednika Trajana Baseskua.
I Evropska komisija je neobično oštro reagovala: optužila je Pontinu vladu da ne poštuje pravila pravne i demokratske države i zapretila Rumuniji teškim sankcijama sve do oduzimanja prava glasanja u telima Evropske unije. Za sada je pojačano nadgledanje ove zemlje od strane EU, a pristup Šengenskoj zoni ponovo je odložen za daleku budućnost.
Prema najnovijoj anketi, izlaznost na referendum će biti 53 odsto. Od tog procenta, 56 odsto građana bi se izjasnilo za odlazak Baseskua s vlasti, 24 odsto bi glasalo protiv smenivanja, dok je 20 odsto neodlučno.
Autori: Keno Ferzek / Mirjana Kine-Veljković
Odg. urednica: Ivana Ivanović