Referendum u Bugarskoj o atomskoj energiji

Još je nejasno da li će rezultat prvog referenduma u postkomunističkoj istoriji Bugarske uopšte biti priznat: Prema zakonu, izlaznost na referendumu ne sme da bude znatno niža od one na poslednjim parlamentarnim izborima - za ovaj referendum to podrazumeva najnižu izlaznost od 60,2 odsto. Prema aktuelnim anketama, većina Bugara će glasati za izgradnju atomske elektrane. Ipak očekuje se daleko niža izlaznost od 60 odsto - i time neuspeh referenduma.

Pitanje na referendumu glasi: "Da li treba dalje razvijati atomsku energiju u Bugarskoj gradnjom nove nuklearne elektrane?" Pre referenduma vođene su dugogodišnje diskusije: Bugarska se uoči ulaska u EU 2007. pod pritiskom EK odlučila da zatvori četiri od ukupno šest blokova nuklearke Kozloduj na Dunavu. Postrojenja sovjetske konstrukcije označena su kao zastarela i opasna.

Traćenje javnih sredstava?

Godine 2008. tadašnja socijalistička vlada Bugarske zajedno sa ruskim državnim koncernom Atomstrojeksport dogovorila je projekat izgradnje nove nuklearke u mestu Belene, takođe na Dunavu. Na početku je u projektu učestvovao i nemački koncern RWE, ali se povukao kada su troškovi naglo porasli na 11 milijardi evra. Sadašnja konzervativna vlada za sada je odustala od projekta Belene - na to je Atomstrojeksport reagovao predajom tužbe za odštetu Međunarodnom arbitražnom sudu u visini od milijardu evra. U međuvremenu je socijalistima, koji su prvobitno započeli projekat, pošlo za rukom da sakupe neophodnih 500.000 potpisa, za organizovanje referenduma.

Organizovanje referenduma sa nejasnim ciljem jeste samo rasipanje javnih prihoda, smatra Marko Arnt, predstavnik fondacije Konrad-Adenauer u Sofiji. Pitanje koje se najpre odnosilo na gradnju nuklearke Belene, sada je vladajuća većina iz partijsko-taktičkih razloga u parlamentu preformulisala. I mnogi Bugari više ne znaju koje su posledice jednog DA ili NE. Marko Arnt dodaje: "Odgovorne odluke mora da donosi parlament. Ne verujem da se rešenje jedne situacije, komplikovane i za same stručnjake, može pronaći referendumom."

Konzervativni premijer Bojko Borisov vidi nekoliko prednosti u tome što se na referendumu ne odlučuje eksplicitno o projektu Belene, već o daljem razvoju atomske energije: Prvo, on sam se nakon dugih rasprava o atomskoj energiji nedavno izjasnio za nadogradnju stare nuklearke Kozloduj. Otuda bi DA na referendumu moglo da bude protumačeno kao saglasnost ne samo za projekat Belene, već - što ide sasvim u prilog vladi - i kao saglasnost za nuklearku Kozloduj. I drugo, opozicioni socijalisti, koji su inicirali referendum, čak i jedno DA ne mogu da predstave kao jasnu političku pobedu uoči parlamentarnih izbora u julu, jer su i konzervativci za izgradnju nuklearke, pa makar i sasvim druge nuklearke.

Odmeravanje snaga dveju stranaka

Posmatrači u Sofiji smatraju da Borisov za Kozloduj već ima u planu nekog američkog investitora. Time se postavlja pitanje: Da li će se Bugarska u oblasti energije orijentisati u pravcu SAD ili Rusije? Zavisnost od Rusije u energetskom sektoru je još uvek velika.

Konzervativci i socijalisti polaze od toga da će većina Bugara 27. januara glasati za atomsku energiju jer je jevtina. Protiv nuklearki u oblasti podložnoj zemljotresima na Dunavu su aktivisti za zaštitu životne sredine i dve manje partije desnog centra.

Odlučujuća je izlaznost na izborima - i većina birača će verovatno ostati kod kuće, smatra bugarski politolog Ognjan Minčev. Prosečni Bugarin je već shvatio da je na referendumu reč o odmeravanju snaga između dve najveće partije.

Koje alternative imaju Bugari u nedelju? Atomska energija - DA ili NE? Belene ili Kozloduj? Rusija ili SAD? Konzervativci ili socijalisti? Čini se da to niko tačno ne zna - zato se može očekivati neuspeh referenduma.

Autori: Aleksandar Andrejev / Ivana Ivanović

Odg. urednik: Azer Slanjankić