Reforma Grupe 8?

Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da sastanci na vrhu sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije nemaju smisla ako na njima punopravno ne učestvuju i predsednici zemalja ubrzanog razvoja kao što su Kina i Indija. Sastanak na vrhu Grupe 8 počinje u ponedeljak u japanskom gradu Tojako.

Dnevni red

Na dnevnom redu ovogodišnjeg zasedanja su zaštita klime, situacija u svetskoj privredi i kriza izazvana rastom cena namirnica.

U poslednje vreme sve više stručnjaka zahteva otvaranje Grupe 8 i to ne bez razloga. Prema ekonomskoj snazi Kina je danas moćnija od polovine članica G 8, društveni proizvod Brazila veći je od ruskog. Pored Kine, Indije i Brazila kao potencijalne nove članice G 8 pominju se i Meksiko i Južna Afrika. Tako Lail Brajnard iz Instituta Brukings u Vašingtonu smatra da bi Grupa 8 morala da preraste u Grupu 13.

G 8 više nije dominantna kao što je bila – dok je njeno učešće u svetskoj privredi 1997. godine bilo 65 procenata, danas je palo na 58 odsto. Kina je u međuvremenu izbila na četvrto mesto prema privrednoj snazi i samo neznatno zaostaje za Nemačkom na trećem mestu. Privreda Brazila deseta je u svetu po snazi i ispred je ruske.

Privreda nije sve

Osim toga, privreda nije sve – pet zemalja koje Brajnard pominje kako nove članice imaju velike armije i, pre svega, veliko stanovništvo. Kina i Indija, na primer, imaju najviše stanovnika u svetu.

Inače, skupu u Tojaku koji počinje u ponedeljak prisustvovaće predsednici i premijeri iz 22 zemlje i to je najveći skup te vrste u istoriji. Međutim, sastav ekskluzivnog kluba G 8 do daljeg ostaje nepromenjen. Pritom, na prvom sastanku na vrhu 1975. godine, koji je sazvano tadašnji francuski predsednik Žiskar Desten bili su predstavnici šest zemalja – SAD, Velike Britanije, Francuske, Zapadne Nemačke, Italije i Japana. Kanada se priključila godinu dana kasnije, Rusija tek 1997. godine.