Reforma Nemackog pravopisa

Od prvog avgusta sledece godine reformisani nemacki pravopis ce biti obavezan u skolama, univerzitetima i drzavnim sluzbama. Ali, godinu dana pre tog roka vlada haos. Politicari i zaposleni u ministarstvima se mogu zapitati zasto je uopste doslo do ovoga. Pre svih to se mogu zapitati clanovi reformske komisije.

Protivnici reforme su zestoki i traze da se reforme zaustve u poslednjem trenutku, bez obzira na desetogodisnju pripremnu fazu. Vec duze vreme su nova pravopisna pravila uvedena u skole, po novim propisima se vec duze vreme objavljuju knjige i stampaju novine.

Medju perjanicama protivnika novog pravopisa su ugledni dnevni listovi Tagescajtung i Frankfurter Algemajne Zajtung. Nakon sto je novi pravopis 1995 napravljen i 1998 uveden, FAZ se vec u julu 2000 vratio na stara pravila pisanja. Ove novine u toj borbi nisu usamljene: Nobelovac Ginter Gras zeli da se njegova dela, objavljuju iskljucivo po starom pravopisu, isto tako i pisci Rajner Kunce i Zigfrid Lenc ne daju se privoleti kao ni glumac Manfred Krug ili bivsi predsednik Nemacke Valter Sel. Nemacka sekcija Pen-a zeli obustavljanje reformi, takodje i Nemacka akademija za jezik i poeziju, berlinska saksonska umetnicka akademija, bavarska akademija lepih umetnosti, dvadesetak germanista, roditeljski saveti i nastavnici i ujedinjenih 50 lingvista. Ispitivanja pokazuju da je vecina Nemaca protiv komplikovane reforme pravopisa.

Ali, svi oni ne mogu da sruse nova pravila. Medjutim, borci za vracanje starog pravopisa dobili su pojacanje. Politicari bivsa potpredsednica nemackog Bunedestaga Antje Volmer, donjosaksonski premijer Kristijan Vulf ili branderburski ministar unutrasnjih poslova Jerg Senbom. Odgovornost za reforme do sada je bila na ministrima kulture nemackih pokrajina, a sada premijer Peter Miler iz Saaralanda i Edmund Stojber iz Bavarske zele da ovo pitanje stave na dnevni red sledece konferencije predsednika vlada saveznih zemalja. Njihov cilj je zaustaviti reformu.

Sta ce doci posle toga? Stara pravopisna pravila se zasnivaju na fundamentima iz proslog stoleca i vec su zastarela. Mozda bi ipak trebalo preuzeti pametne i oprezne korekture. Ali kako, kad su skolske knjige vec promenjene i velika Nemacka nije jedina koje se to tice. Reforma vazi i za Austriju u Svajcarsku, tice se i manjina u Italiji, Belgiji, Danskoj, Lihtenstajnu, Madjarskoj i Rumuniji. Sta ce svi oni raditi ako Nemacka na jesen zaustavi reformu?