Nakon spektakularnog uspeha, britanski magazin „Ekonomist" objavio je na naslovnoj strani fotografiju Emanuela Makrona kako hoda po vodi. I zaista se Makron svuda u Evropi slavio gotovo kao mesija: oslobodio je i Francusku i čitav kontinent od noćne more u obliku liderke Nacionalnog fronta Marin Lepen. I ne samo to: čini se da je novi predsednik izazvao novo oduševljenje za Evropu i uspeo da ujedini Francuze.
Sa naočitim 39-godišnjakom delovalo je kao da su u toj zemljom počeli da duvaju neki sveži vetrovi. Makron je svakome imao šta da ponudi: socijalno zapostavljenima bolje obrazovanje, preduzećima niže poreze, nesigurnima snažnu državu, a za one konzervativne – on se tokom svečanosti preuzimanja dužnosti ponovo vozio u vojnom vozilu kroz Pariz, a ne kao njegov socijalistički prethodnik Fransoa Oland koji je seo u civilnu limuzinu.
Nije nikakvo čudo što to oduševljenje nije potrajalo. Ipak, za mnoge je iznenađenje to što je podrška pala tako strelovitom brzinom. Na nogama su, između ostalih, zaposleni u javnim službama kojima Makron želi da ograniči povišice. A i načelnik generalštaba Pjer de Vije odstupio je sa dužnosti nakon javne svađe oko mera štednje za oružane snage.
Nakon odmora – odmeravanje snaga
Pritom Makron još nije ni počeo sa „klanjem najsvetijih krava". On još nije sproveo reformu tržišta rada kakvu je najavio. A pitanje 35-časovne nedelje koje francusku konkurentnost mnogo košta, Makron se ne usuđuje ni da dotakne. Bar za sada. Odlučujuće odmeravanje snaga očekuje se nakon letnjih odmora, a sindikati su već najavili štrajkove.
Makronov uspon u velikoj meri je povezan s alternativama koje su se nudile na izborima ovog proleća, pre svega s Marin Lepen. Mnogi su glasali za njega ne zato što su ga želeli na mestu predsednika, nego zato da spreče da na to mesto dođe Lepenova. A gotovo polovina Francuza je u stvari želela predsednika – to pokazuje rezultat prvog kruga izbora – koji će Francusku da isključi iz procesa globalizacije. To što su u drugom krugu iz taktičkih razloga ipak glasali za Makrona, ne znači da su u međuvremenu promenili mišljenje.
Među tim „taktičarima" koji su dali svoj glas Makronu su i oni ljudi koji su ranije glasali za konzervativnog Fransoa Fijona i koji bi imao mnogo bolje šanse da se nije spotakao preko optužbi da je prividno zapošljavao članove svoje porodice. A da socijalisti nisu zemlju doveli u ovako velike ekonomske probleme, onda bi i oni dobili nešto od onih glasova koji su otišli Makronu. Sam Makron sada ima posla sa svim tim taktičarima i skepticima i jasno je da je nemoguće sve njih zadovoljiti.
Od autsajdera do državnika
Za Makrona ti problemi ipak nisu nerešivi. On se prihvatio nepopularnih reformi, a ako privredi dobro krene i ako konjunktura „povuče", mogao bi već tokom svog mandata da počne da ubira prve plodove. I na međunarodnom planu Makron ide dobro. Gotovo bez ikakvog vidljivog prelaza, on se od neiskusnog političkog iznenađenja pretvorio u dostojanstvenog državnika. Pritom on izvlači korist i od novog raspoloženja u Evropi: dosta je bilo populizma, vratimo se ozbiljnoj politici.
Naravno da ništa od toga nije garancija uspeha, ali izgleda da se i u Francuskoj širi mišljenje da je fundamentalistička opozicija, ona koja se uvek protivi svakoj promeni, i dovela zemlju u ovakvu krizu. Makron nije nikakav Spasitelj – iako ga ironično i zovu „Jupiter". Ali mladi predsednik ima – sasvim ovozemaljski – dobre šanse da postane reformator Francuske.