Reforme teku, zagađenje raste

Šok zbog nuklearne katastrofe na istočnoj obali Japana 2011. prodrmao je nemačku javnost. Konzervativna vlada Angele Merkel rešila je da promeni kurs što se tiče snabdevanja strujom i da brzo i bez oklevanja okrene leđa atomskoj energiji. Odlukom Bundestaga od 30. juna 2011, Nemačka je definitivno krenula putem reformi i prelaska na obnovljive izvore energije.

Doduše, nemačka vlada je još 2010, pre Fukušime, zacrtala plan o drastičnom smanjenju emisije štetnih gasova, pre svega ugljen dioksida. Po njihovim planovima, nivoi zagađivanja trebalo bi da 2020. budu za 40 odsto manji nego što su bili 1990. I to je tek početak – do 2050. stopa zagađenja trebalo bi da se smanji za 80 do 95 procenata.

Današnja koaliciona vlada i dalje se drži tih ciljeva. Po planu nemačkih institucija, potrošnja energije za industriju, saobraćaj i grejanje u toj zemlji trebalo bi da opadne za pedeset odsto do sredine ovog veka. Zacrtano je postepeno potiskivanje fosilnih goriva, tako da do 2050. obnovljivi izvori pokrivaju apsolutnu većinu potrebe za energijom. Čisti izvori već danas snabdevaju Nemačku sa 13 odsto ukupno potrošene energije. Do 2020. godini, taj udeo trebalo bi da poraste na 18 procenata.

Vetar i sunce protiv nuklearnih elektrana

Uključivanje obnovljivih izvora energije u mrežu nemačke elektrodistribucije za sada ide prilično dobro. Ako se posmatra samo proizvodnja struje, više od četvrtine energije u nacionalnoj mreži dolazi iz obnovljivih izvora. To je značajan napredak. Planira se inače rast na 35 odsto do 2020, a stručnjaci traže da se ciljevi postave još ambicioznije.

Pogoni koji proizvode struju iz energije vetra, sunca i biomase već su pokrili nedostatak koji je nastao gašenjem osam nuklearnih reaktora. U Nemačkoj struje ima dovoljno, a izvoz energije je čak porastao u odnosu na 2010.

Ugljen dioksid je jeftin

Elektrane na ugalj zadaju najviše glavobolja stručnjacima. U Evropi postoji sistem koji se može približno opisati kao prodaja bonova za zagađenje. Cena sertifikata za ugljen dioksid je opala na evropskom tržištu, pa je ugalj sada isplativiji izvor energije u odnosu na čistiji gas. „U toku je napuštanje nuklearne energije i izgradnja pogona za obnovljive izvore, ali odnos između elektrana na ugalj i na gas nije kako treba“, kaže Kristof Grajhen, direktor istraživačkog centra Agora Energivende u Berlinu.

Evropski sistem kontrolisanja zagađenja tu igra važnu ulogu. Za proizvodnju tone ugljen dioksida valja platiti tek negde oko pet evra. „Mi smo računalu da će to biti 25 do 30 evra i cene moraju da dostignu taj nivo“, preporučuje Grajhen.

Političari ne razmišljaju o uglju

Nemačka vlada želi da smanji ispuštanje štetnih gasova sa današnjih 951 miliona tona na 749 miliona tona do 2020, odnosno za 21 odsto.

„Sa onim što je do sada dogovoreno, taj cilj neće biti postignut“, upozorava ministarka za zaštitu prirodne sredine Barbara Hendriks. Po zvaničnim proračunima, smanjenje u zacrtanom roku će najverovatnije iznositi tek 12 odsto. Ministarstvo zbog toga priprema „Akcioni program za zaštitu prirodne sredine 2020“, u kome će glavnu ulogu igrati reforma sistema za kontrolu zagađenja u Evropi i promene u proizvodnji energije. Uz to, ministarka skreće pažnju na uštede koje se mogu postići boljom izolacijom zgrada i u saobraćaju.

Kristof Grajhen iz organizacije Agora Energivende tvrdi da je će u tom procesu biti važno i „dugoročno napuštanje uglja“ kao izvora energije. Po njegovom mišljenju, neko tim procesom mora da upravlja. „Moraju da postoje jasni signali o tome koliko će još dugo pojedinačne elektrane još raditi i kada će biti isključene sa mreže“, kaže on.

Ipak, Grajhing još uvek ne vidi naznake da političari rade na takvom planu. „Do sada im ništa nije palo napamet, ali verujem da će u sledećih par godina već biti nečega.“