Regionalne ambicije Moskve

Vrlo brzo nakon posete ruskog premijera Vladimira Putina u posetu Beogradu došao je i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Analitičari procenjuju da je za razliku od posete ruskog premijera, koja je protekla u znaku ekonomije, ovog puta politika u prvom planu. Takođe je zanimljivo da je ovo još jedna u nizu ruskih poseta na visokom nivou Beogradu, što ostavlja utisak da Moskva pridaje veliku važnost odnosima sa Srbijom.

Gde gleda Srbija?

Rusija je vrlo zainteresovana za ovo područje, i ona tu želi da proširi svoj ne samo ekonomski, već i politički uticaj, ističe za Dojče Vele novinar „Politike“ Slobodan Samardžija. Očigledno je da se stvari u Evropi komešaju, ako mogu tako da ih ocenim, kaže Samardžija, i da je Rusija s tim računala kako bi ojačala svoje prisustvo u ovom delu sveta:

„Činjenica je da se ovde raspoređuju neki interesi. Rusija stoga ne može, a i ne sme da čeka, kako bi videla šta će se desiti sa Srbijom, i gde će srpsko rukovodstvo da se okrene, i na koji stranu će više ili manje da gleda“.

U tom kontekstu „evropskih previranja“ Slobodan Samardžija posmatra i nedavnu presudu hrvatskim generalima u Hagu. „Te presude su samo potencirale činjenicu da se ovde ipak stvari uređuju onako kako nismo baš svi mogli da predvidimo, i kako ni sami Evropljani nisu mogli da predvide. Upravo zbog toga je ova poseta Lavrova od izuzetne važnosti“, kaže Samardžija.

Moskva stavlja nogu u vrata

Sporazum o strateškom partnerstvu Rusije i Srbije je poslat u Beograd još pre godinu dana, napominje za DW Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose. Beograd je, usled nedostatka unutrašnjeg konsenzusa, predugo odlagao odgovor na tu ponudu, kaže Janjić. Moskva je sada dobro procenila da Beograd nije u situaciji da kaže „ne“, ocenjuje Janjić:

„Meni se čini da ovde Moskva, kako se to kaže, stavlja nogu u vrata. Da joj je jasno da je vlast Tadić- Cvetković na umoru, da je Srbija zemlja u poziciji jednog preduzeća pred bankrotom ili stečajem, i da Moskva pokušava ne samo da naplati svoja potraživanja, nego i da ojača svoj uticaj“.

Srbija, Kosovo i Metohija, i Bosna i Hercegovina će u tom smislu postati poprište odmeravanja globalnih odnosa, smatra Janjić. Pribojavam se da ovakve krhke institucionalne strukture u Srbiji neće izdržati to odmeravanje, i da Srbiji predstoji žestoka jesen i dramatična naredna godina, kaže Janjić.

Kao nekad?

Sergej Lavrov nakon Srbije odlazi u Crnu Goru, Makedoniju i Sloveniju, i to po rečima Slobodana Samardžije predstavlja dokaz da Rusija želi da bude značajan regionalni igrač:

„Očigledno je da je Rusija rešila da se na ovom prostoru postavi onako kako je nekada bilo. S tim što je sada razlika u tome da je te stvari Rusija nekada radila tako što je imala više politički i vojni uticaj, a sada već ide više s varijantom sklapanja poslova. Znači, bez nekih pritisaka druge vrste, nego jednostavno onako kako bi to trebalo da se radi: ponudi nešto što je nekome potrebno, a ko prihvati - u redu je, ako ne prihvati - ponudi mu nešto bolje“.

Novo u ruskom pristupu regionu je da će ona sada pokušati da preko Albanije uspostavi kontakt sa Kosovom, kaže Janjić. „Jer, jednostavno je jasno u kom pravcu ide odnos Beograda prema Prištini, i da će uticaj Beograda biti sve manji na Kosovu. A to znači i u tom albanskom korpusu koji živi i u Crnoj Gori, Albaniji, Kosovu, i Makedoniji“, zaključuje Janjić.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednik: Jakov Leon