Regruti IS se vraćaju u Makedoniju

„Samo u Makedoniji imamo 72 povratnika, lica koja su bila na ratištima. Otišli su kao ekstremisti, vratili se kao teroristi“, izjavio je makedonski predsednik Đorđe Ivanov povodom terorističkih napada u Briselu, uveravajući građane da mogu da budu mirni jer nadležne službe uspešno vode brigu o bezbednosti. Podatak o broju povratnika nije nov. Sličnu brojku šef države je izneo i prošle godine: „U Siriji ima 110 boraca iz Makedonije, 25 ih je poginulo, a 69 se vratilo u zemlju.“

S obzirom da se brojke ne smanjuju, postavlja se pitanje šta preduzimaju bezbednosne službe? Možda zbog poverljivosti informacija, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije dalo odgovor kakve su mere preduzete i da li brojke obuhvataju i lica koja su privedena tokom policijske akcije „Ćelija“?

Spremnost za brzu reakciju

U nedostatku konkretnih informacija, stručnjaci za bezbednost fokus stavljaju na prevenciju. Vojno-politički analitičar Blagoja Markovski smatra da će se broj povratnika povećati zbog surovih ratnih zbivanja, kao i zbog konkretnih ciljeva povezanih sa matricom džihadizma.

„Svi ovi povratnici, ukoliko se ne resocijalizuju, predstavljaju posredno i neposredno opasnost za bezbednost Makedonije. Posredna opasnost je kroz mobilizaciju, propagiranje i vrbovanje novih boraca za ratišta u Siriji. Neposredna opasnost je, međutim, direktna pretnja za bezbednost zemlje izražena kroz terorizam“, kaže Markovski. „Ekstremisti i određene isturene strukture Islamske države kroz terorističke napade mogu da izazovu nepovoljnu bezbednosnu situaciju i veću destabilizaciju regiona. Od koristi bi mogla da im bude i rastrzanost službi bezbednosti koje su angažovane na suzbijanju izbegličke krize na južnoj i severnoj granici“, ocenjuje Markovski.

Angažovanost bezbednosnih službi i dalje će u velikoj meri biti usmerena na kontrolu granica, s obzirom da je ove sedmice njihov angažman na južnim i severnim granicama produžen do 15. juna.

Nephodna bezbednosna procena

Stoga se postavlja pitanje da li makedonski građani zaista mogu da budu spokojni nakon saznanja da je u zemlji 72 povratnika sa ratišta? Ukoliko nadležne bezbednosne službe stvarno imaju saznanja, onda bi trebalo da prikupe dokaze i procesuiraju povratnike s ratišta, kaže Tome Batkovski, profesor na Fakultetu za bezbednost. Prema njegovim rečima, Makedonija se nalazi u regionu koji je označen kao „regrutna baza“ za ekstremne islamističke organizacije što treba veoma ozbiljno shvatiti. „Nadležne službe su dužne da sprovedu niz operativnih mera za pravovremeno otkrivanje, praćenje, dokumentovanje i sprečavanje svih aktivnosti koje spadaju u zločin protiv države“, kaže Batkovski.

Predsednik Ivanov se u više navrata žalio da saradnja sa stranim tajnim službama ne funkcioniše, uprkos naporima Makedonije. „Moja kritika je usmerena upravo ka tome. I države i službe bi trebalo da razmenjuju saznanja i da uvek budu korak ispred bilo kakvih pretnji. Službe moraju da sarađuju na bezbednosnom planu i da razmenjuju informacije. Da ne budu robovi birokratske procedure – nismo u EU i nemamo pristup bazama podataka… Mi to nudimo za bezbednost kontinenta i drugih zemalja EU, koje će i u budućnosti biti suočene sa terorističkim napadima u pretnjama. Ali ne samo Evropa, ovo je planetarni problem“, rekao je Ivanov.

Desetine lica uhapšeno u akciji „Ćelija“

U Makedoniji je u toku sudski proces protiv osoba optuženih za regrutaciju boraca za sirijsko-iračke frontove koji su uhapšeni u akciji „Ćelija“, koja je počela 6. avgusta prošle godine. Posle višemesečne istrage prikupljeni su dokazi da su oni bili u paravojnim formacijama, da su vrbovali i podsticali ljude da im se priključe, kao i da su prikupljali finansijska i logistička sredstva. Tokom akcije je izvršeno 28 pretresa u Skoplju, Gostivaru, Kumanovu i Strugi, najpre je uhapšeno devet osoba, a posle nekoliko meseci još četiri. Za dvadeset lica se još uvek traga. Policija nije saopštila da li su svi oni uvršteni u broj od 72 povratnika.

Makedonija je do sada u više navrata od strane IS boraca bila označena kao moguća meta napada. Bivši ministar unutrašnjih poslova Pavle Trajanov smatra da je zemlja stabilna i da nema informacija da je bila moguća meta terorističkih napada. Aktivnosti, prema njegovim rečima, treba da budu usmerene ka prevenciji. „Nije potrebna paradna manifestacija sile, već mobilizacija obaveštajnih kapaciteta i saradnja službi sa ciljem pravovremenog otkrivanja i prevencije. Pored nadziranja onih koju su učestvovali u sukobima u Siriji, potrebno je uključivanje verskih zajednica, uticajnih pojedinaca, nevladinih organizacija, političkih partija i medija za njihovu socijalizaciju i odvraćanje od aktivnosti sa kojima može biti ugrožena bezbednost građana“, poručuje Trajanov.

Većina eksperata se slaže da klasične bezbednosne mere daju slabe rezultate ako im ne prethodi prevencija. Oni smatraju da se najbolja zaštita od ekstremizma postiže kroz socijalne mere koje imaju za cilj sprečavanje nasilja. Na resocijalizaciju mladih apelovao je još prošle godine i poglavar Islamske verske zajednice u Makedoniji, Sulejman Redžepi. On se zalagao za konkretne programe – koji su se u Švajcarskoj i Nemačkoj pokazali kao dobri – kada verska lica pomažu resocijalizaciju onih koji su osuđeni zbog ratovanja u inostranstvu. „Cilj je da se sa njima radi i za vreme izdržavanja zatvorske kazne. Naš program može da zaživi i u zatvorima, na legalan i legitiman način. Zaista treba ljude vratiti na pravi put“, naglašava Redžepi.