Rehabilitovan biskup koji pravda naciste

Vilijamson je jedan od četvorice visokih katoličkih sveštenika koji su bili ekskomunicirani, nakon što ih je ultrakonzervativni francuski nadbiskup Marsel Lefebvre, protivnik modernizacije crkve, pre dvadesetak godina zaredio bez saglasnosti Vatikana. Vilijamson je u više navrata ne samo doveo u pitanje razmere holokausta, već je i otvoreno posumnjao da su nacisti tokom Drugog svetskog rata zaista gradili gasne komore u cilju sistematskog genocida nad Jevrejima.

Poništavanjem ekskomunikacije i ponovnom dobrodošlicom biskupu Vilijamsonu u katoličkoj crkvi, papa Benedikt XVI. Bagateliše antisemitizam, tvrdi ugledni nemački teolog Uta Ranke-Hajneman. „Nepodnošljiva je i velika sramota za svakog Nemca da se upravo jedan nemački papa odlučio na takav korak“, poručuje u novinskom intervjuu Hajnemanova, koja je zbog kritičkog odnosa prema Vatikanu 1987. i sama isključena iz katoličke crkve.

Novo „ledeno doba“

Oštrim rečima se oglasio i potpredsednik Međunarodnog odbora logoraša Aušvica Kristof Heubner:

„Papin potez predstavlja čin duševne okrutnosti prema preživelima i sasvim je neprihvatljiv. Reakcije sežu od zaprepašćenja do sveukupnog nerazumevanja pa čak i besa.“

Naročito je poražavajuće što papin dekret stiže samo nedelju dana nakon što je Vilijamson u televizijskom razgovoru još jednom osporio nacistički genocid nad Jevrejima, dodaje Heubner.

„Donekle je začućujuće da Vatikan i Nemačka biskupska konferencija u roku od nekoliko sati nisu osudili i službeno se ogradili od takvih tvrdnji.“

Nemačka biskupska konferencija u međuvremenu se ipak distancirala od Vilijamsona, izražavajući razumevanje za ogorčenje Centralnog veća Jevreja u Nemačkoj. Njegov potpredsednik Diter Grauman papi prebacuje da priziva novo „ledeno doba“ u odnosima Jevreja i katoličke crkve. Čelnik Centralnog odbora nemackih katolika Hans-Joahim Mejer, u pisanom saopštenju Vilijamsona naziva „velikim teretom“ za crkvu. Potpredsednik te organizacije Hajnc-Vilhelm Brokman pokušava istovremeno da odluku pape opravda kao pokušaj „uspostavljanja većeg jedinstva katoličke crkve“.