Rekord u izvozu, ali ne i u IT branši

Na ovakav privredni bilans mogu računati firme iz raznih branši sem jedne koja ne beleži tako dobre rezultate. Proizvodnja softvera u nemačkim IT firmama još uvek je daleko od značajnijeg rezultata. Takvo saznanje zabrinjavajuće je utoliko što ova branša na svetskom tržištu doživljava apsolutni procvat poslednjih godina. Zato se nemačko udruženje softveraša Bitkom odlučilo da pomoć zatraži od nemačke vlade.

Medju najpoznatijim nemačkim proizvodima u svetu su svakako pre svega automobili, ali i proizvodi u domenu mašinske i elektroindustrije. Softverska rešenja su nažalost na samom kraju te liste. Ulrih Dic (Dietz) iz Bitkom pokušava da razjasni ovaj fenomen:

„U IT branši je u poslednjih 30 godina situacija u Nemačkoj bila takva da su mnoge firme bile toliko prezauzete domaćim tržištem, da uopšte nisu razmišljala o mogućnosti da nastupe i većem svetskom tržištu i prednostima koje to tržište nudi.“

U državama kao što su SAD softverske firme prilikom plasmana svojih proizvoda pribegavaju i finansijskom riziku kako bi u budućnosti došlo do kapitala stranog porekla. S druge strane, smatra Ulric Dic u Nemačkoj postoji dosta velikih firmi koje ne bi trebalo da se pojave na evropskom tržištu:

„Mnoge firme prodaju sistemska rešenje, što je svakako važno. Medjutim, ne treba zaboraviti kupce na primer na istoku ili u Americi koji su potrebna softverska rešenja u tačno odredjenoj delatnosti. I oni su spremni ako je to rešenje prilagodljivo u potpunosti i da kupe. To znači da bismo se morali više angažovati na proizvodima koji su prilagodljivi različitim kupcima.“

To ipak zvuči mnogo lakše, nego što je moguće ostvariti, smatra Andreas Heršel iz uticajne softverske kuće SAP (es-a-pe) Reč je o jednoj tri najangažovanije softverske firme u svetu, što ovo preduzeće čini jednim od retkih nemačkih softverskih kompanija koje su uspešne širom sveta:

„Sve se vrti oko pravila da li su nam ciljna grupa menadžerske stukture ili prodajne mreže. Moraju se poznavati strukture. A to znači ne mogu jednostavno reći, kilo softvera prodaću u toj i toj zemlji, jer se taj softver ogleda u mnoštvu procesa. Dakle morao bi da spoznam mentalitet i tržište na kojem bi želeo da nastupim.“

Takav poslovan potez moguć je samo ako firme raspolažu ljudima koji poznaju neko od tih tržišta i koji na tom tržištu imaju odgovarajuće kontakte. Velika pomoć u svemu tome su privredna odeljenja u nemačkim ambasadama, podseća Karl Georg Šon (Sćon) koji je nemačkom Ministarstvu inostranih poslova zadužen za IT branšu.

On kaže da Ambasade moguć pomoći pre svega u kontaktima sa državnim institucijama i firmama. Kada je o privatnom sektoru reč najbolja adresa za to su Privrednekomore. Fridhelm Tajs, šef službe za poslovanje u istočnoj Evropi firme T-Systems svim softverskim kućama predlaže da se oslone upravo na ove „zvanične i oficijelne“ partnere.

„... ti tzv. savetnici, koji imaju pristup uticajnim krugovima... to obično dovodi do toga da se novac na odredjenim mestima uloži, a onda se vremenom neretko pokaže da ti kontakti i nisu bili baš tako validni...“

U svakom slučaju za one koji u softverskoj branši razmišljaju i o plasmanu svojih proizvoda na inostranom tržištu, Bitkom i nemačka vlada stoje na raspolaganju nudeći razne informacije i programe podrške koji bi taj plasman učinili realnim. Sve što je potrebno uraditi, jeste ostvariti kontakte.